Утакмица са короном у пуном јеку - и старе и нове мере дају резултат ако се преточе у дело

Борба са коронавирусом још траје. Почела је у марту. Полувремена није било. Мали предах који смо имали, више је личио на тајм-аут. У утакмици је све више оболелих од ковида 19. У дану за нама - готово 5 000 заражених.

Ванредно је у Војводини, ново жариште у Рашкој. Најтеже је у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Ваљеву и Нишу.

Гости емисије "Око" др Весна Миољевић и др Срђа Јанковић упозоравају да је епидемиолошка ситуација у Србији сложена и озбиљна. 

Имунолог Срђа Јанковић је рекао је да је погоршање евидентно и да ће раст заражених моћи да се ублажи само ако доследно спроводимо мере.

И епидемиолог из Клиничког центра Србије Весна Миољевић је рекла да бројке говоре саме за себе.

"Наша је дужност као лекара је да их свакога дана презентујемо и да подсетимо грађане колико је ситуација озбиљна. Бројке од пре 15 дана показују да је било 1.300 заражених а сада је 5.000, повећан је број и умрлих два до три пута", рекла је она.

Говорећи о старосној структури оболелих, каже да има млађих особа, радно-активних који су у највећем броју позитивни, старији су дисциплинованији, то важи и за школарце где је на високом ниву свака мера превенције. 

Да ли смо закаснили са новим мерама 

Др Срђа Јанковић сматра да је важно да од 00 до 24 спроводимо и све друге мере, не само нове - као што су ношење маски, дистанца, ограничавање окупљања која нису нужна, поготову она која су ради забаве.

"Пре тих девет сати свуда мора да са води рачуна о растојању од 1,5 до два метра између људи у сваком објекту, поготову у кафићима и ресторанима јер у противном нам затварање у 9 сати неће помоћи. Увече је атмосфера мало опуштенија и ризик већи. Да нас то скраћење подсети да и пре краја радног времена, док можемо да користимо такве објекте - морамо да чинимо  да са пуном свешћу заштитимо себе и друге, идеја је да раде а да ризик буде сведен на минимум", објашњава Јанковић.

Струка апелује сваки дан да се поштују мере. Др Миољевић сматра да нисмо закаснили са новим мерама јер вирус показује да нема сезонски карактер.

"Сада у периоду када је хладно време, када смо затворени у просторијама, то је нешто што погодује ширењу вируса и ако неко проведе пар сати увече у кафићу после посла то је у реду али у овој ситуацији која је забрињавајућа - осим тога што морамо бити одоговрни морамо бити разумни", указује епидемиолог.

Безрезервно спровођење мера 

Према њеним речима, уколико две недеље поштујемо ове мере, крива ће се изравнати, било би добро да се устали број позитивних, то би значило да идемо ка нечем бољем, а чека нас децембар и јануар, прослеве - тако да треба бити разуман.

Говорећи о мерама пре овог пооштравања, др Јанковић каже да су мере имале потенцијал да нам више помогну да су се спроводиле безрезервно и да један део популације није схватио озбиљност.

Чињеница је да се мањина окупљала, могло је ригорозније да се спроведе то, ово не служи да се критикујемо, већ да побољашамо сиутацију пре него што постане још тежа, каже имунолог.

Мере помажу - и старе и нове у мери у којој се преточе у дело, подвлачи Јанковић, додајући да морамо сви заједно да сузбијемо епидемију јер другог пута нема. 

Случајеви поновног заражавања 

Имунолог Јанковић указује да није код свих који су победили ковид-19 степен заштите апсолутан, јер се не зна колико дуго трају антитела.

Због тога поручује да треба да се штите и они који су већ једном имали коронавирус.

Др Весна Миољевић указује да до поновног заражавања долази у спорадичним случајевима.

Јанковић понавља да мере служе само ако су безрезервно спроведене и указује на два проблема - лице и наличје "свега овога".

Први је рационални одоговор на пандемију - да што рационалније приступимо томе. Ирационални одогвор се сагледава на два начина - паника, страх који нас наводи на паралисање, а друго лице паничног одоговора је презрива равнодушност, зашто не верујемо да је вирус опасан.

"Морамо бити рационални ако желимо да се надамо да у реалном свету постигнемо реалне резултате", закључио је др Јанковић.