Клиника за васкуларну хирургију прима и оперише све хитне пацијенте

Директор те здравствене установе проф. Лазар Давидовић каже за Танјуг да, осим хитних пацијената које је требало оперисати у року од неколико сати, постоје и хронични неодложни болесници чије су збрињавање морали несметано да организују.

"То су пацијенти чија је васкуларна болест у таквој фази да би их угрозило свако одлагање оперативног лечења. Ако имају критично сужење каротидне артерије – шлогираће се, ако имају гангрену на нози због обољења крвних судова – изгубиће ногу, ако имају велику анеуризму грудне или трбушне аорте, она може да пукне и да пацијент умре", навео је он.

Када се у обзир узму сви ти хитни и неодложни пацијенти, којих је иначе било више него обично јер су остали клиничко-болнички центри који збрињавају такве пацијенте били у ковид систему, Давидовић очекује да ће на крају године обим рада у односу на период пре ковида бити смањен за максимално 30 процената.

"Ми отприлике радимо са 60 до 70 одсто капацитета на дневном нивоу", навео је он.

Упитан да ли епидемија коронавируса ремети рад те установе и у другим сегментима, Давидовић каже да су морали да поштују све противепидемијске мере, а то значи да се у болесничким собама обезбеди већа дистанца него обично.

Није било једноставно организовати рад Клинике, да се обезбеди несметано збрињавање хитних и неодложних пацијената, а да се заштити и здравље запослених на клиници - спремачица, портира, лекара, сестара.

Компликована је и организација посла, наводи он, јер уколико се разболи неко од запослених или се посумња на инфекцију па оде у изолацију, организациона шема мора да се мења.

"Сада је много теже организовати рад. Готово је немогуће правити планове, не на дугорочном, него на недељном нивоу. Не сећам се када се десило да једна недеља прође, а да нисмо морали мењати распоред рада", рекао је он.

"Наставна база Медицинског факултета"

Подсећа да је Клиника за васкуларну хирургију наставна база Медицинског факултета, да сада и студенти долазе на клинику, али да су организовани тако да долазе у мањим групама.

Епидемија ремети и организовање едукације лекара. Давидовић каже да од марта није било међународног скупа уживо, да се сада скупови организују онлајн.

"Ово ће морати да буде начин рада, живота и понашања док пандемија не прође. Према ономе што сам као студент научио, све пандемје трају две године или, желим да верујем, до појаве ефикасне вакцине", рекао је Давидовић.

На усавршавање у Клинику за васкуларну хирургију раније су долазили и лекари из иностранства, а наш саговорник наводи да је последњи био лекар из Болоње, који је током едукације добио ковид и испешно је излечен на Инфективној клиници.

"Завршио је едукацију овде, остао дуже него што је планирао, у јулу се вратио у Болоњу. Ове године није било лекара на усавршавању, а има заинтересованих да дођу следеће године из Италије, чак и Индије", навео је он.

Упитан да ли у трећем таласу има заражених међу лекарима и сестрама, Давидовић каже да тренутно немају ниједан евидентиран случај.

Више од 1.600 операција пацијената са напрснућем трбушне аорте

Клиника за васкуларну хирургију претходних година имала је добре резултате у збрињавању пацијената са напрснућем трбушне аорте, што је најтежих стања у хирургији и медицини уопште.

Од 1991. године, од када је уведена база података, до данас урадили су више од 1.600 таквих операција.

"Наша Клиника има тренутно највећу појединачну серију болесника оперисаних због руптуре анеуризме трбушне аорте у свету. Завршно са 2018. годином, просечно је на годишњем нивоу било чак 70 па 80, таквих болесника, а прошле године је било 50 пацијената", рекао је Давидовић.

Наводи да се пацијенти данас раније јављају лекару, да се анеуризма трбушне аорте открива раније и тако превенира пуцање.

"Желимо да верујемо да је то последица боље дијагностике на нивоу примарне и секундарне здравствене заштите", истиче Давидовић и додаје да су веће шансе да пацијент преживи уколико се оперише трбушна анеуризма која није напукла.

Напомиње да уколико се оперише неруптурирана анеуризма трбушне аорте, пошто се пацијент добро припреми и испита стање срца и плућа, онда је на годишњем нивоу смртност у првих 30 дана 1,5 одсто.