Ђукић Дејановић: Пандемија још више продубила кризу наталитета

Учесници панела, међу којима је била и министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, Славица Ђукић Дејановић, сложили су се да штета која проистиче из кризе треба да буде што мања и да је пред свима нама велики изазов у њеном решавању.

Ђукић Дејановић је навела да је од самог почетка епидемије била велика одговорност да се опреме кадрови и спречи масовно разбољевање, а као један од већих изазова навела је стопу наталитета, која се у датим условима још више продубила.

Изнела је податак да је у првих пет месеци ове године за 793 мање рођене деце, у односу на исти период прошле године, док смо у 2019. години били једна од десет земаља која је у односу на 2018. имала већи број новорођених беба.

Kовид криза изазвала је бројне тешкоће у друштвеним, породичним, љубавним везама, а Ђукић Дејановићева наводи да је тема репродуктивног и сексуалног здравља, сада још више у фокусу.

"Ми смо у 91 граду и општини организовали саветовалишни рад средствима Владе Србије на тему унапређење и развој репродуктивног и сексуалног здравља, јер смо претходно закључили да је ниво знања у овим областима доста низак и да наш образовни систем на томе не ради", рекла је министарка без портфеља.

Kако каже, наредни задатак је да тај концепт обухвати свих 169 градова и општина.

"Обухватили смо саветовалишним радом и питање активног старења, све осетљиве групе су биле обухваћене. Ми смо и од 16. јуна за све жене до 43 године омогућили да се о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање, остваре као мајке биомедицински потпомогнутом оплодњом", указала је Ðукић Дејановић.

Рекла је и да је превенција разбољевања у Србији, када су у питању жене, поприлично затајила и навела пример карцинома грлића материце, који изазива велику смртност у нашој земљи, пре свега јер се не ради довољно на превенцији.

Међутим, указала је да се ту праве и мали помаци.

"Дали смо подршку Центру за унапређење репродуктивног здравља у Новом Саду, где су средствима Владе обезбеђене ХПВ вакцине, први пут за девојчице од 12 до 14 година", поручила је Ђукић Дејановићева. 

Четрдесет седам милиона жена изгубило приступ контрацептивним средствима

Директор Популацијског фонда Уједињених нација (УНФПА) за Србију Џон Kенеди Мосоти оценио је да се епидемија короне не сме користити као изазов за решавање бројних изазова са којима се друштво суочава и навео податак да је чак 47 милиона жена у свету изгубило приступ контрацептивним средствима.

"Приступ сексуалног здравља је нарушен зато што су сви ресурси здравства усмерени на друге колосеке. Расте и насиље у породици, када је реч о пријавама насиљама у Србији, нема их много, али знамо да је дошло до пораста узнемирености жена", указао је Мосоти.

Kао један од кључних проблема, види у економији, која се због свог глобалног урушавања, пресликава на односе у бројним породицама.

"Економски проблеми само појачавају неједнакости у друштву. Видимо све мање жена које учествују у формалној економији. Друге пандемије нису биле тако разорне као ова, ово је без преседана", рекао је Мосотини и изразио забринтост због многих старијих грађана, који су остали запостављени у пандемији.

"Заиста смо изгубили њихово поверење, нисмо добро поступили, морамо бринути једни од другима", навео је Мосоти.

Солидарност, улагање и повезаност са становништвом кључни за бољи квалитет живота

Стална представница Програма организације УН за развој (УНДП) у Србији Франсин Пикап истакла је да је решење да се унапреди квалитет живота и да су у том изазову кључни солидарност, улагање и повезаност са становништвом.

"Kада је дошло до кризе, велики део дијаспоре је хтео да се ангажује, да пружи помоћ, питали су како можемо да будемо волонтери, и врло брзо смо саставили списак од 350 здравствених радника", указала је Пикапова.

Долазак око 400.000 повратника у земљу у току епидемије, оцењује као будућу значајну подршку Србији и додаје да њихов потенцијал за српску привреду може бити немерљив, те да треба радити на томе да се опет не врате у иностранство.

"Технологија нам је омогућила да помогнемо људима, много се разговарало о томе како људи помажу породици уз помоћ технологије, али и велики део становништва нема приступ томе, Роми су угрожена група", каже Пикап.

Наводи и да мала и средња предузећа у том процесу могу доста да помогну и истиче да Србија има велику прилику за е-трговину, која како каже, предузећа могу учинити отпорнијим.

"За мене је најважније да уложимо у људски и друштвени капитал", навела је Пикап.

Менаџерка програма Удружење грађана за борбу против трговине људима и свих облика родно заснованог насиља "Атина", Јелена Хрњак истиче да су жене током епидемије показале велику храброст, борбеност и истрајност.

"Видимо да су медицинске сестре успеле да се одупру свим изазовима које пред нас ковид ставља, и те жене јесу наша снага, то се може рећи и за жене жртве насиља", рекла је Хрњак.

Хрњак је навела и да жене, посебно у тренутним околностима, из бројних разлога оклевају да пријаве насиље, указујући да је у претходном периоду прихват жена у прихватилишта био доста отежан.

Kао пропуст види изостанак трећег кризног штаба, поред два која је формирала Влада Србије, пре свега за све оне којима недостаје више социјалне заштите.

"Недостајали су одласци у ромска насиља, да приступимо тим људима... Постоји и велики дигитални јаз, немају сви приступ интернету", поручила је Хрњак.

Доцент на Филозофском факултету у Београду Драган Станојевић навео је да је истраживање до сада показало да криза и контиунирани стрес имају вишеструке негативне последице за друштво, посебно у ситуацијама када су партнери у већој мери упућени једни на друге.

"За један број парова ово је шанса да се ојача однос, али за већину традиционалних очева ова ситуација је изазовна, врло вероватно је да ће тензије у породици расти. Постоје индикатори да породично насиље расте. Надам се да ћемо као друштво из овог научити нешто и изаћи као бољи људи", закључио је Станојевић.

Онлајн дискусија, коју је организовала УНПФА Србија, имала је за циљ и да се посвети пажња Светском дану становништва, који се обележава сутра.