Да ли гени имају националност

Оно што је најбитније истаћи, према речима проф. др Горана Брајушковића, је да се до сада секвенцирало десетине хиљада индивидуалних генома и да нема никаквог говора о некаквој вештачкој конструкцији тог вируса. То, значи, наглашава професор, да је ковид 19 потпуно природна појава јер, како оцењује, "генетички инжењеринг јесте моћна машинерија, али не толико идеална. 

"Као што не постоји савршен злочин, тако ни једна манипулација са генетичким материјалом не може да буде неоткривена. Овај вирус није генетски модификован, он је природан вирус, али оно што је добро да од групе РНК вируса којој припада има релативно нижу стопу мутабилности, зато што његов ензим који га реплицира има могућност да исправља грешке", објашњава Брајушковић.

Оцењује да је то добра основа за стратегију лечења, за конструкцију неких лекова, односно за ванкцинисање и добијање тог колективног имунитета. 

Шта представља колективни имунитет и од чега зависи

Професор даје дефиницију да колективни имунитет представља појаву да одређена полулација на одређеној територији стекне имунитет на неке инфективне болести.

"За све инфективне болести тај колективни имунитет је различит и зависи пре свега од оног фактора Р који смо толико пута чули. А то је колико пута једна особа заражена ковидом 19 има могућност да зарази особе и он се креће негде између три и четири", каже Брајушковић.

Међутим, истиче професор, при стицању тог колективног имунитета треба водити рачуна и о стопи морталитета од тог вируса и додаје је релативно низак за сада и износи између 1 и 2 посто.

Објашњава да је то, пре свега, због различитих критеријума пријаве умрлих од ковида 19. "Јер заиста, ако Русија на пола милиона пријави 6.000, а Британија на 300.000, 40.000 и више умрлих, то значи да је нешто с пријављивањем умрлих проблематично", упозорава професор.

Наводи да су, међутим, да би се стекао колективни имунитет за ковид 19, епидемиолози израчунали да мора да се зарази између 60 и 80 посто људи.

"То значи да би се стекао природни имунитет 70 посто популације мора да буде у контакту са вирусом. Ако узмемо и најблажу стопу морталитета од овог вируса, то значи да је за једну земљу наше величине за колективни природни имунитет потребно да умре на десетине хиљада људи, што ниједна цивилизована земља себи не може да дозволи", упозорава Брајушковић.

Додаје да су управо ове карантинске мере биле крајње оправдане и да су оне превенирале тако лош сценарио као што смо гледали у Северној Италији.

То је, наводи, природно стицање имунитета или како га зовемо "имунитет крда".

Други начин стицања имунитета је вакцинацијом.

"Ми до једне поуздане, сигурне и безбедне вакцине сигурно треба да чекамо још најмање годину и по дана. До тада морамо да учимо да живимо промењено него данас и од једног до другог епидемијског таласа, између једног и другог жаришта, поштујући све превентивне мере", поручује професор. 

Да ли генетски можемо бити отпорни на инфективне болести

На питање да ли генетски можемо бити отпорни на ковид 19, доктор каже да се то још не зна, јер су рана истраживања. 

"Међутим, за неке друге инфективне болести које су исто тако разорне се зна да постоје људи који су потпуно имуни. То је случај са ХИВ инфекцијом. Зна се већ последњих седам, осам година да постоје особе које имају мутирани ген за рецепторе које вирус препознаје на те ћелије нашег имуног система и они су заправо резистенти на заразу", каже професор Биолошког факултета.

Наводи и да је то у Европи, како се процењује, један посто људи, да се порекло води још из периода колере и тог природног одговора током дужег временског периода.

Додаје и да је за маларију, која је једна јака инфективна болест, показано да особе које имају једну ретку генетску болест, су такође имуни на те патогене.

За ковид 19, наглашава, то није случај.

Имају ли гени националност

Са аспекта молекуларне биологије, истиче Брајушковић, сасвим је јасно да народи не постоје да је то социјално историјска друштвена категорија.

"Али оно што је дефинитивно јасно да ми живимо у неким популацијама и да делимо сличне стилове живота. Па би пре рекао да одређене полулације имају предиспозиције за неки развој болести, али она не би могла да се стриктно доведе у везу са генетичком основом тих болести, пре свега са факторима ризика, односно са начином живота", сматра професор.

Каже да се заиста бележе такви подаци да су на Далеком истоку чешће неке малигне болести гастродигестивног тракта, а да када популација из Кине или Јапана пређе да живи у Америку да се инциденство тог тумора смањује, што значи да је стил живота ипак пресудан.

Додаје и да постоје такви подаци да да су на пример Афроамериканци, који су имеђу осталог најпогођенији ковидом 19, да имају вишу инциденцију оболевања од карцинома простате, али нижу инциденцу оболевања од кардиоваскуларних болести.

Колико је ковид 19 окидач за неке друге болести

"За истраживања да ли ковид 19 може директно да индукује, односно да буде окидач за неке друге болести је рано. Међутим, познато је да неке аутоимуне болести, неке генске предиспонзиране болести, као што је псоријаза, један од назовимо 'окидача' може бити инфективни агенс, али за ковид 19 је још увек рано о томе говорити", сматра Брајушевић.

Истиче да оно што сада знамо дефинитивно је да рецептор који препознаје овај вирус постоји у многим ћелијама нашег организма, не само у плућима, и да то објашњава теже клиничке слике, системске болести и још увек не знамо које све могу да буду реперкусије.

"Персонализована медицина је нова стратегија и она је пре свега везана за неке генетичке болести, али оно што је битно за заразне болести је имплементација нових знања молекуларне биологије у стратегијама креирања вакцина ", закључује проф. др Горан Брајушевић.