Лекари неустрашиво у борбу далеко од породица – са једном мисијом

Радојка Станић била је у првој групи ужичких здравствених радника, који су у борбу против коронавируса упућени у Београд. Вратила се уобичајеним задацима у операционој сали, као и колеге с којима је ишла на тај задатак.

"Некако смо се аутоматски одазвали позиву. Нисмо ниједног тренутка оклевали. Ништа нас није спречавало, све своје обавезе смо оставили по страни. Спаковали се и буквално сутрадан отишли", каже Бојана Благојевић, анестетичарка ОБ Ужице.

Њен колега Никола Ћосић, такође анестетичар болнице у Ужицу прича да је имао ране по лицу.

"Док смо радили, нисмо ни осећали то, али кад се скине опрема онда осетиш да је то баш, баш тешко", прича Никола.

"Да помогнем, да се нађем, јер ипак то је наш позив, то је наш посао. Ја кажем, имали смо максималну подршку и од породица. Јер сви ми имамо, значи ја имам троје деце, она има троје, Бојана, Никола", додаје Ана Лончаревић, анестетичарка ужичке болнице.

Управо у подршци породице Радојка је налазила снагу да се избори са ситуацијама губитка пацијента.

"И кад се чујеш са породицом после толико ти буде у једну руку много тешко, а у другу руку си срећан што су сви они здрави, што смо ми здрави још просто", прича анестетичарка Радојка Станић.

Радојкин супруг Зоран Станић највише је страховао како ће она проћи, да ли ће се заразити.

И син је имао своје проблеме.

"Братова школа, то мислим да ми је најтеже пало ових петнаест дана што је била у Београду", каже Лазар Станић.

Вукашину Станићу, с друге стране, било је забавно јер је могао ноћима да остане будан.

Из Опште болнице Ужице у жаришта борбе против коронавируса упућено је 27 здравствених радника.

"И знам да су то велики људи, људи који су и у овако тешким временима показали да су ту за све нас", наводи др Јелена Раковић Радивојевић, директорка Опште болнице Ужице.

Стекло су непроцењиво искуство за даље изазове у каријери и позиву који воле, а љубав и подршка породице биће мотив и за све будуће изазове.