Христина Јовановић, студенткиња медицине, први донор крвне плазме у Пироту

Двадесеттрогодишња Христина Јовановић, упркос преиспитивању у вишенедељној изолацији, и даље не зна како су се она и њена породица заразили коронавирусом. Првих дана није било лако, али су, каже, срећом мајка и она имале само благо повишену температуру, док су отац и сестра били без симптома.

"Проблем је био заправо тај страх од непознатог и неизвесност. У почетку смо осетили велики притисак околине, једноставно страх и паника владали су код наших пријатеља, рођака, комшија, тако да смо јако бринули за њих, како за њих, тако и за себе", испричала је Христина.

Како је време пролазило без здравствених тегоба, али и сазнања да су људи са којима су били у контакту добро, страх је нестао, а Христина је изолацију искористила за спремање испита. Пратила је информације и нова открића о вирусу и одлучила да, уз то што је редован давалац крви, донира и плазму.

"Када је почела прича са донирањем плазме за пацијенте који су оболели од ковида 19, апсолутно нисам имала никакву дилему око тога да ли бих донирала крв. Наиме, мој отац је пријавио нас троје, а ја сам једина која је задовољавала критеријуме који постоје", додаје Христина.

Јавну подршку за свој гест, осим од родитеља, добила је и од студентског парламента Медицинског факултета у Нишу и због тога је упутила поруку вршњацима у Србији.

"Ја бих овим путем апеловала на све парламенте свих факултета и универзитета да апелују на своје колеге да, уколико су прележали ковид 19, јаве се Институту за трансфузију у Београду и донирају плазму. Ми смо малади, јаки и мислим да то можемо!", каже Христина.