Професор Лалић: Ово подсећа на средњовековне епидемије

Декан Медицинског факултета професор доктор Небојша Лалић каже да студенти и дипломирани лекари за време пандемије коронавируса раде на много поља.

"На самом почетку, када је дошло до епидемије, студенти медицине у Београду су се организовали и формирали групу која је радила на телефонима за информације у Институту Батут, а касније и на другим местима", објашњава професор Лалић.

Каже да тренутно једна група студената ради на обради података.

"Чули сте на конференцијама за медије када кажу да нису стигли да обраде довољно података. Е па студенти и дипломирани лекари су се ангажовали да те податке обраде, како би били брже доступни епидемиолозима", истиче професор Лалић.

Наглашава да је помоћ драгоцена јер су млади људи мотивисани и пуни елана и каже да је увек било доста студената који су се на постдипломским студијама опредељивали за епидемиологију, а да ће их сада сигурно бити још више. 

"И последњих година их је више зато што се показало да епидемиологија напредује великим корацима и да улази у све области медицине. Епидемије у ужем смислу нису једина област у којој је епидемиологија нашла своју примену", објашњава професор Лалић.

Показало се да је природа непредвидива

Доктор Небојша Лалић је сагласан да је епидемија коронавируса показала слабе тачке са којима у будућности треба да се изборимо.

"Анализираћемо када се све заврши, али већ је сасвим јасно да смо потценили заразне болести и да смо мислили да је човечанство са њима завршило посао проналаском моћних лекова и јаких вакцина", каже доктор Лалић.

Истиче да је фокус медицине био на хроничним болестима са којима се нисмо изборили.

"Међутим, показало се да је природа непредвидљива и да и данас може да избије оваква епидемија која по својим карактеристикама подсећа на средњовековне епидемије које су односиле десетине хиљада људи и где није било лека и где је та социјална дистанца, како се данас модерно зове, била веома важна", објашњава доктор Лалић.

Нада се да ће после овога бити више улагања у медицинску науку, али није сигуран у то.

"Издвајање за науку је резултат свести друштва и појединаца који имају средства. Тржишна компонента ће увек доминирати у мирним временима зато што доноси новац", сматра доктор Лалић.

Оштећени органи тешко прихватају терапију

Доктор Лалић, који је ендокринолог, каже да су се искристалисале многе ствари у вези са дијабетесом.

"Прва је да добро контролисани дијабетес не носи већи ризик за оболевање од ковида од било које друге болести, али лоше регулисани дијабетес, онај када шећер није у реду и када се терапија не примењује како треба, повећава ризик", објашњава доктор Лалић

Наглашава да су међу најугроженијима пацијенти који имају компликације због дијабетеса.

"Они се заиста налазе у тешкој ситуацији јер органи који су оштећени тешко могу прихватити терапију и изаћи после тога у здраво стање", објашњава доктор Небојша Лалић.