Ковид-плазма не помаже свима на исти начин, ко све може да буде давалац

У Француској је почело клиничко испитивање ковид-плазме, а томе је претходила кампања за прикупљање крвне плазме пацијената који су прележали ковид 19. Коришћење плазме излечених најављено је и у Србији.

Примена антитела из крвне плазме није нова метода. Позната је као метода у лечењу заразних болести.

"То је једна од најстаријих метода које користимо, ако гледамо све заразне болести. Нобелова награда за медицину 1903. године додељена је управо за откриће тих заштитних антитела. Свака особа која преболи заразну болест, има у крвној плазми антитела која ће се везивати за узрочника те болести, и да га донекле блокирају, да му отежају пут кроз организам и заражавање нових ћелија", објаснио је, гостујући у Јутарњем програму, др Срђа Јанковић, имунолог из Универзитетске дечје болнице у Тиршовој, у Београду.

Додао је да ова метода у суштини функционише као допунска, и да није реч о лечењу које ће заменити друге лекове, као и то да неће код свих имати исти учинак. Успех зависи од фазе болести јер и сам заражени прави и сопствена антитела.

Ковид-плазма не помаже свима на исти начин 

„Код оних са блажом клиничком сликом, нека добробит од те терапије се не би видела, јер би се организам сам изборио. Треба изабрати да се да онима којима највише може да помогне, а то су они који имају највећи ризик да развију тешку клиничку слику", испричао је др Јанковић.

Пажљива селекција пацијената код којих би се применило лечење плазмом је веома важна.

"То је као језичак на ваги. Можемо спасити животе код оних где остала терапија можда није довољна да их спасимо. При високом излагању, може бити и превенција али то тек у потоњој фази када буде било више рековалесцената", додао је др Јанковић.

Важно је истаћи и да је у питању краткотрајна заштита.

"Антитело је један протеин, и он има своје трајање. Кад се разгради, заштите више нема. Организам ништа није научио од тога што смо му то дали, само је био заштићен нечим споља. Кад дамо вакцину, то је активна имунизација, наш имунски систем научи да се одбрани. Зато је вакцина дугорочно ефикасна, док ово само на кратко помаже али и то кратко – може да буде пресудна помоћ", истакао је др Јанковић.

Нови произвођачи тестова се јављају на дневном нивоу 

Институт за примену нуклеарне енергије може да направи тестове који детектују антитела код особа који су прележали ковид 19. Са Института кажу да, осим идеје да развију сопствени тест, предлажу и да крену у набавку комерцијално доступних тестова и да ураде њихову валидацију. Одлучили су се и за куповину једне компоненте потребне у изради тестова. Антигени су набављени, очекује се испорука за две до три недеље, а остале компоненте су домаће производње.

"Велики проблем у овом тренутку је што се свакодневно појављују и нови произвођачи и нови тестови уз убрзане и олакшане процедуре, не зна се колико су поуздани... Неопходно је, пре неке веће набавке тестова, извршити валидацију. Велики проблем при набавци не ствара само цена, која из дана у дан расте, него и доступност", рекла је др Марија Гњатовић из Института за примену нуклеарне енергије.

Додала је да већина произвођача тестова има недефинисане рокове испоручивања и да после подмиривања локалних потреба, праве листу приоритетних земаља за испоруку.

"Јасно је колико је значајно домаће развијање теста. Поред тога што били значајно јефтинији, од пет до десет пута, у односу на оно што тренутно на тржишту постоји, ту је и стицање великог степена самосталности и независности од тржишних фактора", објаснила је др Гњатовић.

Ко може да буде давалац ковид-плазме 

Када је реч о особама које су прележале ковид 19, и примени плазме у лечењу заражених коронавирусом, потребни су добровољни даваоци крвне плазме.

"Сви етички принципи и овде важе. Треба да имају два негативна теста, па да онда прође период максималне инкубације. Онда ко пристане може дати крв. И увек се пре примене, та плазма опет контролише. Неке особе не развију довољно антитела, а потребна је одређена количина и то мора да се провери. Када се провери да више нема ни вируса, онда та плазма може да се користи. Ако систем добро функционише, плазма је брзо спремна за примену", објаснио је др Јанковић.

Каже да једна особа која је добровољни давалац, може дати крвну плазму за лечење једног или највише да пацијента.

Детектовање две врсте антитела 

Иначе, нови тест који је откривен у Америци детектује две врсте антитела. То може послужити да се сазна да ли је у питању акутна фаза инфекције или фаза излечења.

„Серолошки тестови, иако се не могу користити као потврдни тестови у акутној фази инфекције, могу послужити када је ПСР тест негативан а постоје индиције да постоји веза са извором инфекције, а значајни су и да би се идентификовали појединци који су дошли у контакт са извором инфекције а можда нису развили симптоме. Ти поједици су стекли одређени ниво заштите од реинфекција, иако остаје доста питања на која треба одговорити", каже др Игњатовић и додаје да је присуство антитела од кључног значаја за развој вакцине.

„Давање плазме ће функционисати добро, сигуран сам, али што се вакцине тиче, ту је много компликованија ситуација зато што морамо да докажемо делотворност и безбедност сваке нове вакцине. Већ има неколико експерименталних. Ја обично волим да кажем – потенцијалних, зато што у овом тренутку не знамо да ли су делотворне и безбедне док се то не испита, и не можемо их давати људима пре испитивања. Да би се испитало, све етичке норме, све конвенције о испитивању препарата на људима, заштита... морају да се спроведу без компромиса. Због тога је потребно време, и дајемо годину и по дана до две, мада неки научници сматрају да могу доћи до вакцине за примену и раније, чак и на пролеће", испричао је др Јанковић.

Капацитети тестирања 

„Што се тиче тестирања, наши капацитети су велики. Уколико је потребно ми можемо радити и 2.000 узорака дневно, пошто Елиза тест има другачију форму од ПСР теста и да се усто време анализира 45 узорака. Што се тиче капацитета производње то је око 3.000 Елиза комплета месечно", каже др Гњатовић и додаје да је важно да се дефинише колико је распрострањен колективни имунитет.

„То је важно да бисмо знали шта да очекујемо у будућности, да бисмо могли прво да одговоримо на кључна питања што се тиче имунолошког одговора на овај вирус. Јасно је да се антитела развијају, али колико она опстају у серумима домаћина остаје непознато до сада. Затим треба да се испита да ли су та антитела заштитна. Урађене су неке студије на мајмунима које показују да антитела имају протективну улогу, али урађено је на малом броју животиња и не зна се колико дуго опстају", каже др Гњатовић.

Нови-стари коронавирус 

"Када будемо постепено укидали противепидемијске мере, потребан је опрез", каже др Јанковић и додаје да је у смислу рада на колективном имунитету и пажње према осетљивим групама, потребан један синхронизовани, смислен стратешки начин.

„Колективни имунитет ће се изградити ако не буде другог решења, ако вакцина не стигне на време, да искоренимо вирус пре тога. Наравно, имамо могућност да вирус постане сезонски, па да само једног дела године треба да бринемо о њему, и да постане ендемски, да је увек ту. У овом потоњем случају ће ићи ка колективном имунитету, и ка томе да нови коронавирус постане стари коронавирус. Не зато што се он полако мења, него зато што се стиче баш тај колективни имунитет, и што однос нас као домаћина и вируса еволуира", каже др Јанковић и наглашава да је циљ да се спречава масовније заражавање, зато што увек може захватити и оне осетљиве, у моменту када се још не зна ко све спада у групу осетљивих.

Додаје да нам није у интересу да вирус еволуира брзо, јер свуда где је колективни имунитет стечен рапидно, цена је – јако велики број жртава и колапс здравственог система.