До којих су сазнања дошли српски научници у борби против коронавируса

Прате сва светска истраживања и литературу објављену у еминентним часописима. Нарочито су, кажу, драгоцена она из Кине, Италије и Француске.

"Дошли смо до сазнања да, рецимо, примена крвне плазме, као што се ових дана прича у медијима, може да помогне у третману средње тешких пацијената. Примена неких интравенских имуноглобулина такође треба да се разматра у кризном штабу, и то да се препоручи нашем лекарском тиму који ће одлучити да ли је то релевантно или није", наводи биолог и члан радне групе Марина Соковић.

Институт за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, кажу у Радној групи, радиће на примени серолошких тестова и на развијању сопствених елиза тестова, јер се на светском тржишту тешко долази до материјала потребног за анализе и тестове.

"Оно што ми као земља можемо да урадимо и наши научници, јесте да свакако развијамо серлошке тестове, да имамо сопствене елиза тестове који ће нам убрзати тестирање и спремити нас за евентуални други талас пандемије и, на крају крајева, поједноставити и појефтинити тестирање", објашњава Марина Соковић.

Регрутовано 250 истраживача 

Радна група регрутовала је и око 250 истраживача да раде тестирања на коронавирус.

"Људи са разних института релевантних за ову проблематику спремни чекају да буду позвани да раде тестирања о којима се доста говори, тако да стручњака има, то су углавном молекуларни биолози, микробиолози, општи биолози биохемичари који се иначе баве пи-си-ар техникама и који веома добро знају да баратају тиме. Проћи ће једну краћу обуку која је неопходна да би били спремни и заштитили себе и друге у раду са инфективним хуманим материјалом", наводи Марина Соковић.

После летње паузе, када ће се, како се претпоставља, вирус притајити, на јесен је могућ нови талас оболевања. Зато је, сматрају у Радној групи, потребна епидемиолошка студија о самом узрочнику, о клиничким искуствима, кретању инфекција, како бисмо се лакше суочили с евентуалним другим таласом.