До којих су сазнања дошли српски научници у борби против коронавируса
Протеклих недеља у јавности је било много дезинформација о лечењу ковида, заштити од коронавируса, начину преношења. У неким државама многи људи су животима платили такве информације. У Србији је формирана радна група чији је задатак да дође до научних информација које могу да помогну лекарима. Раде онлајн и, од 23. марта, свакодневно достављају извештаје Кризном штабу.
Прате сва светска истраживања и литературу објављену у еминентним часописима. Нарочито су, кажу, драгоцена она из Кине, Италије и Француске.
"Дошли смо до сазнања да, рецимо, примена крвне плазме, као што се ових дана прича у медијима, може да помогне у третману средње тешких пацијената. Примена неких интравенских имуноглобулина такође треба да се разматра у кризном штабу, и то да се препоручи нашем лекарском тиму који ће одлучити да ли је то релевантно или није", наводи биолог и члан радне групе Марина Соковић.
Институт за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, кажу у Радној групи, радиће на примени серолошких тестова и на развијању сопствених елиза тестова, јер се на светском тржишту тешко долази до материјала потребног за анализе и тестове.
"Оно што ми као земља можемо да урадимо и наши научници, јесте да свакако развијамо серлошке тестове, да имамо сопствене елиза тестове који ће нам убрзати тестирање и спремити нас за евентуални други талас пандемије и, на крају крајева, поједноставити и појефтинити тестирање", објашњава Марина Соковић.
Регрутовано 250 истраживача
Радна група регрутовала је и око 250 истраживача да раде тестирања на коронавирус.
"Људи са разних института релевантних за ову проблематику спремни чекају да буду позвани да раде тестирања о којима се доста говори, тако да стручњака има, то су углавном молекуларни биолози, микробиолози, општи биолози биохемичари који се иначе баве пи-си-ар техникама и који веома добро знају да баратају тиме. Проћи ће једну краћу обуку која је неопходна да би били спремни и заштитили себе и друге у раду са инфективним хуманим материјалом", наводи Марина Соковић.
После летње паузе, када ће се, како се претпоставља, вирус притајити, на јесен је могућ нови талас оболевања. Зато је, сматрају у Радној групи, потребна епидемиолошка студија о самом узрочнику, о клиничким искуствима, кретању инфекција, како бисмо се лакше суочили с евентуалним другим таласом.
Коментари