Биљана Србљановић: Останите код куће!

У објави на Фејсбуку, Србљановићева је навела да нема много снаге, да тешко фокусира мисао, те да свима захваљуује на јављању и порукама.

„Малкице ми је горе, пре него што крене набоље. Сматрала сам својом грађанском дужношћу да објавим шта ми се дешава и да тако обавестим оне којих нисам могла да се сетим да сам их макар успут видела у данима када нисам ни знала да сам у инкубацији“, пише списатељица.

Према њеним речима, на Инфективној клиници је све под конац: „Лаж је да немају заштитну опрему, лаж је да не знају шта раде, лаж је да не постоји јасан протокол. Неописиво љубазни и саосећајни, доктори, сестре, техничари, жао ми је што им, под оним скафандерима, нисам видела лица да запамтим уз захвалност“.

„Лаж је да болнице не знају шта и како да раде, лаж је да је српско здравство у колапсу, услови су какви јесте: није Греј-Слоун меморијал и не шета се Мередит Греј са фул мејк-апом и шареном капицом што ти руком вади бомбу из трбушне шупљине, клоња је грозна, зидови су огуљени, лифт је стар, и све то. Али ти се свако обрати са пуном бригом и саосећајно, дају ти столицу да седнеш у том старом лифту, јер ти је тешко да стојиш, дају ти кревет док чекаш на пријему, причају с тобом као са људским бићем које се наравно боји, које је на ивици суза“, пише Србљановићева и истиче да је није срамота болести и да никога ниједне болести не сме бити срамота.

Само потпуна изолација помаже, баш потпуна, поручује драмска списатељица: „Код куће - само у једну собу, иде се само у купатило и то са заштитом и одмах тотална дезинфекција. Своје судове одвојте од осталих. Не улазите у кухињу и заједнички простор. Не идите 'само да нешто узмем' јер ћете тиме сигурно заразити укућане, који немају где да се склоне и који су вам једини извор неге“.

Савет Биљане Србљановић је да чак и ако немате симптоме, „вратите филм“ уназад, барем 14 дана, размислите о свим сусретима, о свакој кафи у кафићу, о сваком руковању и безразложном цмакању, о сваком пипнутом хлебу у продавници, о сваком гелендеру, дугмету у лифту, улазним вратима зграде, шипки у превозу, тоалету на радном месту, буквално о свему. Свака та ствар може да буде преносилац вируса. И ви можете да га не осетите, а да га ипак имате и преносите.

Ја сам се затворила четири дана након сусрета са пријатељем, наводи Србљановићева, за кога се касније испоставило да има Ковид.

„Чим је развио најмање симптоме, за које су лекари мислили да су нешто друго, ипак смо се и он и ја затворили. Када му се стање баш погоршало, пет дана после првих симптома, када је примљен у болницу и тестиран позитивно, ја сам се одмах пријавила, тим пре што су, истог тог дана и мени букнули симптоми. Дакле, затворила сам се и без симптома, ни он ни ја нисмо путовали, али нисам могла да тврдим да нисам била изложена некоме ко можда има Ковид. Мислила сам: у најбољем случају, џабе сам блејала данима код куће. У најгорем, имам корону, али сам барем заштитила људе од себе“, објаснила је Србљановићева.

„Заиста мислим да је то минимални напор, да је обавеза сваког од нас. Останите код куће. Не, у ствари, останите КУЋИ“, закључила је Биљана Србљановић.