Хрватски рачун за Готовину

Правни тим Србије поднео је Међународном суду правде допунске писане аргументе против Хрватске у спору у којем су две државе једна против друге поднеле тужбе за геноцид током сукоба у Хрватској 1991-95.

Допунску аргументацију Међународном суду правде, предао је координатор српског правног тима Саша Обрадовић. Поднесак има 320 страница и још 76 пратећих докумената на око 1.000 страница.

У обимном поднеску, Србија се, између осталог, позвала на пресуду којом је Хашки трибунал у априлу ове године осудио хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача због прогона српског становништва из Книнске крајине, током и после операције "Олуја".

Према тој пресуди, тадашњи државни врх Хрватске, на челу са председником Фрањом Туђманом, учествовао је у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било трајно и насилно уклањање српских цивила са хрватске територије.

Експерт у правном тиму Србије Саво Штрбац каже за РТС да Србија и даље оспорава наводе Хрватске да је над њима извршен геноцид.

Са друге стране, како наводи, правни тим Србије са новим доказима, чињеницама и материјалима поткрепљује ставове и тврдње из контра-тужбе да је Хрватска починила геноцид над Србима из Хрватске.

Две земље међусобно се оптужују за геноцид, иако многи правни стручњаци, међу њима и некадашњи заступник Србије и Црне Горе пред Међународним судом правде, сматрају да Суд неће уважити аргументе ни Београда, ни Загреба.

Уколико Београд и Загреб не одустану од тужби, главна усмена расправа пред судом у Хагу могла би бити одржана 2013. године.

Некадашњи правни заступник Србије и Црне Горе пред тим судом Тибор Варади сматра да није реално да дође до одлуке којом би суд било коју државу прогласио кривом за геноцид.

"То до сада није доказано никад. Само појединци су осуђени за геноцид, никад држава. Мислим да је то више у области немогућег него могућег. МСП се доста ослања на Трибинал у Хагу, а тај суд у Хрватској није никог ни оптужио за геноцид", каже Варади.

Тужба и контра-тужба

Хрватска је тужбу против тадашње СР Југославије поднела највишем суду УН у јулу 1999. године, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару прошле године. Власти у Загребу су крајем 2010. године одговориле на контратужбу, а Београд је до данас имао рок да узврати на тај поднесак.

До заказивања главне усмене расправе у овом поступку остаје још да Хрватска у писаном поднеску узврати на додатне аргументе Србије, а рок за то суд ће одредити накнадно.

У тужби коју је поднела у јулу 1999. против тадашње СРЈ, Хрватска је тврдила да је Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида" зато што је директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације".

У тужби се тражи да Међународни суд правде прогласи Србију кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све починиоце и Хрватској врати културна добра и плати ратну штету у износу који би утврдио суд.

У контра-тужби, Србија је од највишег суда УН затражила да утврди да је Хрватска починила геноцид током операције "Олуја", у намери да потпуно или делимично уништи крајишке Србе као етничку групу.

Алтернативно, Србија је од суда затражила да Хрватску прогласи одговорном за заверу за почињење геноцида или за то што је пропустила и пропушта да геноцид спречи и казни.

Хрватским властима би суд, према контра-тужби Србије, због тога требало да наложи да казни геноцид почињен на њеној територији пре, за време и после операције "Олуја".

Србија тужбом тражи и да Хрватска "плати пуно обештећење" Србима из Книнске крајине за "све губитке и штете нанете изазване делима геноцида", као и да "успостави неопходне правне услове и безбедну околину за сигуран и слободан повратак" чланова српске заједнице у њихове домове у Хрватској и за нормалан живот уз поштовање свих националних и људских права.

Власти у Београду тужбом траже и да Хрватска из закона о државним празницима уклони "Дан победе и домовинске захвалности" и "Дан хрватских бранитеља", који се славе 5. августа, "на дан тријумфа геноцидне операције Олуја".

Међународни суд правде се у новембру 2008. огласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије, после расправе у којој је српски правни тим ту надлежност оспоравао.