(Не)функционално обезбеђење банака

Јучерашњи покушај пљачке банке, отвара питање да ли се и како може спречити пљачка банке у Србији. Комерцијална банка у чијој се експозитури десио напад тврди да има добар и најсавременији безбедносни систем.

У Комерцијалној банци кажу да је већи проблем што физичко и техничко обезбеђење, паник тастер, па на крају ни видео-надзор, нису спречили разбојнике да покушају пљачку.

"Радио је видео надзор, као што увек ради, свих 24 сата, и касета са видео снимком је уступљена полицији. Не постоји систем који може да иде испред суровости оних који су се намерили да се огреше о закон," каже Горан Милићевић из Комерцијалне банке.

Омиљени плен разбојника, поред банака, су златаре, кладионице и мењачнице. И поред тога власници тих објеката најчешће уместо заштитних система ангажују по једног радника обезбеђења.

Александар Јанковић из београдске полиције каже да је најрањивији део банака баш њихово обезбеђење.

"Обезбеђење у банкама је лоше. Постоје две врсте обезбеђења, техничко и физичко обезбеђење, те две ствари су нераздвојиве. Ако оне функционишу, функционисаће и безбедност у једној банци", поручује Јанковић.

Цене сигурносних уређаја нису велике о односу на финансијски губитак и људске жртве.

"Цене сигурносних система се крећу од пар стотина до пар хиљада евра. Основни сугурносни ситем је стотинак евра, а бољи неколико пута више", објашњава инжењер Срђан Пашовић.

Још један важан корак ка решавању проблема јесте и доношење Закона о приватном обезбеђењу. Према важећим прописима радници обезбеђења немају готово никаква овлашћења.

"То је као обичан грађанин има пиштољ, а не користи га", каже професор Жељко Никач са Криминалистичко-полицијске академије.

У земљама Европе са високом стопом криминала овај проблем безбедности у банкама је решен другачије и број пљачки је мањи.

У Италији на пример, у већини банака, имају дупла врата, где свако ко жели да уђе у банку оставља отисак прста.