Младић тражио лекаре из Србије и РС

Претпретресни поступак у случају оптуженог Ратка Младића пред Хашким трибуналом настављен је  другом статусном конференцијом на којој је председавајући судског већа Алфонс Ори упознао процесне стране са обавезама и процедурама за почетак суђења.

Статусна конференција каснила је више од сат времена због Младићевог лошег здравственог стања. Према речима оптуженог он није био у стању да се сам обуче и спреми за долазак у суд, већ му је у томе помагало особље притворске јединице у Схевенингену.

Говорећи отежано и неповезано, Младић се пожалио на болове у бубрезима и затражио од судског већа да му одобри да га прегледају лекари из Србије и Републике Српске, као и да га посети супруга која се, према његовим речима, тренутно налази у Хагу.

Супруга ми је овде, молим вас да јој омогућите да ме посети на пет минута да јој објасним своје здравствено стање, ако преживим ову статусну конференцију данас, да јој не би други преносили, рекао је поред осталог Младић, а судија Ори је одговорио да то нису питања за судско веће него за Секретаријат Трибунала.

Младић је више пута поновио да у Хагу не брани себе, него Републику Српску и српски народ, као и да би желео да што пре оздрави и да не омета и не успорава предстојеће суђење, али га је председавајући прекидао и тражио од њега да говори искључиво о свом здравственом стању за шта је добио одобрење.

Имам страшне болове и молим да ме прегледају лекари из Србије и РС који су ми дијагностицирали покретање камена у бубрегу 1996. године, навео је Младић и додао да га није сртамота што је болестан.

Извештаји о Сребреници

Он је такође рекао да га љути помињање Сребренице и новинарски извештаји у којима се наводи да је 1995. године тамо поделио деци бомбоне, а затим им узео живот.

То је лаж, рекао је Младић који је изрекао комплименте на рачун председавајућег судије на чему му је овај захвалио.

Наредна статусна конференција на којој ће се пратити напредак предпретресног поступка и припрема за почетак суђења заказана је за 10. новембар, док би нешто раније тужилаштво и одбрана требало да усагласе чињенице које се тичу историјског контекста и географских одредница важних за суђење.

Младић је у две тачке оптужен за геноцид у Сребреници и још осам босанских општина, а у осталих девет тачака на терет му се стављају прогон, истребљење, убиства, депортације, присилно премештање, терорисање, незаконити напади на цивиле и узимање талаца током рата у БиХ.

Ухапшен је 26. маја у селу Лазареву код Зрењанина, а у Схевенинген је пребачен 31. маја.

На првом појављивању пред судом, одложио је изјашњавање о кривици, а 4. јула је удаљен из суднице због ометања седнице и није се изјаснио о кривици, те је у његово име унесено да се не осећа кривим.

Одбрана Младића затражила је 13. септембра од Судског већа да одбаци оне тачке и делове оптужнице засноване на непотпуним информацијама и да наложи тужилаштву да их или употпуни, или, ако то не може, онда да их уклони из оптужнице.

Тужилаштво је за већину оптужби означених као геноцид, прогон, убиства и истребљење изоставила да идентификује имена појединачних жртава у Сребреници, Сарајеву, заточеничким логорима, истакла је одбрана, наводећи да би за адекватну истрагу и припрему одбране за тако уопштено наведене жртве биле потребне деценије.