Нова истрага против Легије

Београдска полиција ноћас је, више сати, саслушавала припаднике расформиране Јединице за специјалне операције. Бившим припадницима ЈСО-а одређено је задржавање до 48 сати због сумње да су учествовали у оружаној побуни те јединице, у новембру 2001. године.

Полицијско задржавање одређено је некадашањем начелнику за безбедност ЈСО-а, сада припаднику Безбедносно-информативне агенције Веселину Лечићу, припаднику Жандармерије Мићи Петраковићу, припаднику Противтерористичке јединице Владимиру Потићу и Драгославу Крсмановићу, који је сада пензионер.

Истрага за оружану побуну обухватиће и Милорада Улемека Легију, Душка Маричића Гумара и Звездана Јовановића Змију.

Тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић рекао је да ће против њих бити поднет захтев за спровођење истраге због сумње да су извршили кривично дело оружане побуне.

Радосављевић је напоменуо да ће најкасније сутра бивши припадници ЈСО-а бити приведени на саслушање код истражног судије Специјалног суда. Судија ће после саслушања одлучити да ли ће покренути истрагу и да ли ће им одредити притвор.

Бранилац Веселина Лечића, адвокат Владан Вукчевић, рекао да је приведенима одређено полицијско задржавање због опасности да ће утицати на сведоке.

Према његовим речима, предмет поступања полиције је само кривична пријава адвоката породиће Ђинђић, Срђе Поповића. Вукчевић је подсетио да је, после побуне, комисија тадашње Владе Србије утврдила да је "реч о протесту ЈСО-а, а не како се сада формулише побуни".

Адвокат Вукчевић је напоменуо да нису тачни поједини медијски извештаји о хапшењу и привођењу његовог клијента, већ да се Лечић сам одазвао позиву полиције, и то телефонском, и самостално отишао у полицијску станицу.

Саслушање је обављено у присуству инспектора полиције, заменика тужиоца за организовани криминал и њихових адвоката.

Адвокат Вукчевић је потврдио да је после поменуте тројице саслушана још једна особа, али није могао да прецизира о коме је реч.

Министарка правде Снежана Маловић каже да је ово само почетак одговора на питања која су остала отворена у вези са убиством премијера Зорана Ђинђића.

Побуна ЈСО-а

Побуна припадника ЈСО-а практично је почела 8. новембра 2001. године, односно непосредно после хапшења браће Ненада и Предрага Бановића, које је Хашки суд оптужио за ратне злочине почињене у логору Кератерм.

Њих су "црвене беретке" ухапсиле на пијаци у Обреновцу, а исте вечери пребачени су у притвор у Схевенингену.

Дан касније, "црвене беретке" отказале су послушност Ресору државне безбедности, а већина припадника те јединице повукла се са радних места. Касније тог дана, припадници ЈСО-а одржали су конференцију за новинаре, на којој су изнели своје захтеве, укључујући захтев за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића и доношење закона о сарадњи са Хашким трибуналом.

Током побуне "црвене беретке" блокирале су аутопут код Центра "Сава", у време кад је Милорад Улемек Легија требало да се појави пред Окружним судом као сведок у предмету "Ибарска магистрала".

Душан Михајловић је, наводно, чак и писано понудио оставку, коју је влада Зорана Ђинђића одбацила. У каснијем развоју ситуације, оставке су поднела двојица највиших званичника РДБ-а, начелник Горан Петровић и његов заменик Зоран Мијатовић.

Премијер Ђинђић, који је вест о побуни сазнао током посете Америци, одмах по повратку сазвао је састанак којем су присуствовали Михајловић, Петровић, Жарко Кораћ и тадашњи начелник Ресора јавне безбедности Сретен Лукић.

После састанка, Ђинђић и Чедомир Јовановић отишли су на преговоре у седиште ЈСО-а у Кули. Ђинђић није пристао да удовољи захтеву да смени министра полиције.

На чело Ресора државне безбедности, два дана пре краја побуне, именовани су Андреја Савић и Милорад Брацановић, кога је Специјални суд у Београду, касније осудио на две године затвора због непријављивања припреме убистава Ивана Стамболића и Вука Драшковића. Због непријављивања извршиоца тих дела, осуђен је на још две године затвора.

Андреја Савић и Сретен Лукић 17. новембра долазе у Кулу, чиме је стављена тачка на побуну "црвених беретки".