Интернет не прашта лакомисленост

Жеља за брзом и лаком зарадом је грађане Србије стајала неколико стотина хиљада изгубљених евра, јер су се "упецали" на разне Интернет преваре, а још ни један случај није процесуиран због лоше међународне полицијске сарадње.

Да Интернет преваре нису само резервисане за стране криминалце потврђују и домаћи случајеви лажних аукцијских сајтова на којима се продавала техничка роба, али и лажни хуманитарни сајт који је направљен како би се сакупила новчана помоћ за једног дечака, рекао је Танјугу начелник Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Саша Живановић.

Било је на десетине пријављених случајева Интернет превара на које су насели грађани Србије, а да се они не би поновили, првенствено треба избегавати било какву комуникацију са сумњивим особама преко Интернета, упозорио је Живановић.

"Имали смо случај када су хакери компромитовали Интернет сајт преко кога се продају половни аутомобил. Људи су за мале паре куповали скупоцене аутомобиле, остављали своје податке и слали новац путем 'Вестерн jуниона', а када дође рок за испоруку возила, криминалци би их контактирали телефоном и рекли да је камион покварен у Мађарској, па је потребно додатно платити да би возило стигло до власника", навео је Живановић.

Према његовим речима, анонимност коју пружа Интернет условила је све већи број превара, а међу њима најпопуларније су такозване "нигеријске преваре" због којих је више десетина грађана Србије оштећено за износе од неколико хиљада, па до нелико стотина хиљада евра.

"Нигеријска превара"

"Нигеријска превара" се базира на припремљеном и познатом сценарију, где "политичар из неке афричке земље" шаље мејл у коме тврди да је жртва режима и тражи новчану надокнаду да би се извукао из те земље, а за узврат ће онај ко му помогне бити адекватно новчано награђен, објаснио је Живановић.

Према његовим речима, било каква полицијска истрага је тешка зато што извршиоци тих кривичних дела раде из земаља у којима ова област није добро законски урађена или је лоша међународна сарадња.

"Наши грађани веома лакомислено поступају и остављају податке које никад не би смели, посебно непознатима на Интернету. Поред бројева платне картице, грађани остављају чак и свој пин код, на основу чега се може направити идентична картица која се потом злоупотребљава", упозорио је Живановић.

Када је реч о начину избора жртве, Живановић је указао на све популарнији "спеар фишинг" када преваранти изучавају профил кретања жртве, где ради, који су њене особине и онда крећу у припрему сценарија како да извуку податке и преваре жртву.

"Не постоји одређен профил жртве преваре, није везан за одређено образовање или старосно доба", рекао је Живановић и додао да су жртве били и доктори наука и обични радници.

Да би се препознала превара, потребно је да човек користи здрав разум, логику, да не буде похлепан и да добро прочита поруку коју је добио.

"Ако је, на пример, мејлом добио пословну понуду за посао, треба да провери о којој фирми се ради, потражи на Гуглу и неке додатне податке, осим оних који су наведени у поруци. Често се у мејл постави линк ка лажној веб страни компаније, која је готово идентична правој, али се разликују бројеви телефона или остали контакти и зато су потребне вишеструке провере", навео је Живановић.

Он је додао да криминалци најчешће користе и "фри мејл сервис", попут "Јахуа" или "Гугла", јер они омогућавају анонимност.

Опасни послови

Дешавало се и да су људима у Србији стизале пословне понуде за сарадњу, након чега би они отпутовали у иностранство на састанак, а потом би ти потенцијални "сарадници" говорили како им је новац заробљен у банци неке друге земље и да је потребно платити судске трошкове и адвоката како би се могао извршити трансфер средстава, објаснио је Живановић.

За разлику од међународних, сви случајеви Интернет превара у Србији су процесуирани, што зависи и од технике коју криминалци користе, изјавио је Живановић.

Он је навео случај када су преваранти из Србије, техником "фаминга" тј. редирекцијом сајта за електронску куповину на лажну адресу, узели новац од градјана.

"Грађани су, на пример, за куповину преко одређеног сајта користили платну картицу. Када човек опет оде на ту веб страну, криминалци техником редирекције преусмере корисника на лажни, идентични сајт који је под његовом контролом, а на коме је нека 'недељна акција' где нуде техничку робу по популарној цени. Корисник крене у процес куповине и оставља своје податке, након чега се они злоупотребљавају", објаснио је Живановић.