Караџић оспорио налазе вештака

Током унакрсног испитивања, бивиши председник Републике Српске негирао је тврдњу Доротее Хансон да су кризни штабови СДС били кључни инструменти за успостављање српских власти, уклањањем Муслимана и Хрвата у многим босанским општинама, пре и током рата у БиХ.

Тадашњи лидер СДС оптужен је, између осталог, за прогон несрба из 20 општина широм БиХ, које су, по оптужници, требало да буду део нове, уједињене српске државе.

Караџић је у судници предочио документа, између осталог и своје наређење о томе да се мањинске заједнице, односно припадници других нација заштите, али је Хансонова остала при налазу свог извештаја, који је сачинила на захтев оптужбе.

Оптужени је, на основу тих докумената, тврдио да су кризни штабови покушавали да задрже несрбе у општинама које су контролисали и да су одлазак омогућавали само онима који су то изричито желели.

Вештак тужилаштва је, међутим, узвратила да се добровољност одласка несрба мора сагледати у светлу општих околности насиља којем су Муслимани и Хрвати били подвргавани широм БиХ.

Хансонова је нагласила и да нигде у документима о кризним штабовима није нашла да су они покушавали да задрже несрбе, него само да су омогућавали њихов одлазак.

Одузимање девиза од несрба при њиховом одласку, Караџић је покушавао да оправда одлуком власти тадашње српске аутономије у Босанској Крајини која је била заснована на пропису СФРЈ.

Караџићеву тврдњу да је то било "привремено одузимање" девиза, Хансонова је одбацила речима да новац никоме није био враћен.

Унакрсно испитивање Хансонове, оптужени Караџић наставиће сутра.