Боројевић у кућном притвору

Бивши директор Института за радиологију и онкологију Ненад Боројевић пуштен је из притвора Окружног затвора у Београду, где је провео 11 месеци, али му је одређена мера забране напуштања боравишта, односно стана у ком живи, рекао је Танјугу његов бранилац Страхиња Кастратовић.

Специјални суд у Београду укинуо је Боројевићу притвор у петак, 27. маја, на предлог његовог браниоца, под условом да у даљем току кривичног поступка буде у кућном притвору, као и да се над њим врши електронски надзор.

То значи да ће Боројевић морати да борави у свом стану и носи електронску наруквицу око ноге, а надзор над њим вршиће Управа за изршење кривичних санкција.

Електронски надзор ће почети да се спроводи, међутим, тек пошто решење о укидању притвора постане правоснажно, пошто Тужилаштво за организовани криминал има право да уложи жалбу на укидање притвора, јер за то није дало сагласност.

У међувремену, Министарство унутрашњих послова саопштило је да је полиција поднела кривичну пријаву против Боројевића и члана Управног одбора института Зорана Бекића, због основане сумње да нису пријавили имовину или да су дали лажне податке о имовини.

Припадници Службе за борбу против организованог криминала Управе криминалистичке полиције у сарадњи са Агенцијом за борбу против корупције и Тужилаштвом, у наставку акције "Краба", поднели су кривичну пријаву против Боројевића и Бекића, који су били дужни да Агенцији за борбу против корупције пријаве имовину и приходе до 31. јануара 2010. за претходну годину.

У намери да прикрију податке у поднетом извештају о имовини и приходима, Боројевић није пријавио један стан у Београду, док су и Боројевић и Бекић, свако у свом поднетом извештају, дали лажне податке о депозитима и штедним улозима у банкама.

Нису пријавили ни приходе по основу већег броја Уговора о ауторском делу са фармацеутским компанијама од којих је у току 2009. Боројевић примио нешто мање од шест милиона динара и 20.000 евра, а Бекић, такође, нешто мање од шест милиона динара и 25.000 евра.

"Ово је прва кривична пријава која се подноси против функционера на основу Закона о Агенцији за борбу против корупције, а у даљем раду, у сарадњи са Агенцијом, приоритет ће бити провере пријава прихода и имовине оних функционера за које постоје основи сумње да су те податке прикрили или неистинито приказали", наведено је у саопштењу.