Караџић тражи податке о шверцу оружја

Некадашњи председник Републике Српске Радован Караџић тврди да су малезијске и турске трупе у саставу Унпрофора учествовале у кријумчарењу оружја за босанске муслимане током рата у Босни и Херцеговини, вредног 15 милиона долара, преко наводне суданске хуманитарне организације, објавио је Хашки трибунал.

Малезијске и турске трупе у саставу Унпрофора чиниле су то у договору са „Трећом светском агенцијом за помоћ", коју је 1987. основао судански доктор Елфаит Али Хасанајн, навео је Караџић у свом поднеску судском већу, којим предлаже да Трибунал наложи влади Малезије да му достави документа у вези са поменутим кријумчарењем оружја и муниције.

Радован Караџић наводи да је Агенција имала организационе и финансијске везе са тадашњим врхом босанске власти, укључујући председника Алију Изетбеговића, његовог заменика Ејупа Ганића, министра иностраних послова Хариса Силајџића, као и суоснивача Странке демократске акције Хасана Ченгића.

Према извештају немачке федералне полиције, базираном на документима пронађеним у септембру 1995. године током претреса канцеларије Агенције у Бечу, та агенција је највероватније коришћена за испоруке оружја босанским муслиманима, од 1992. до 1995, наводи се у Караџићевом поднеску.

Бивши председник РС наводи и да су за те испоруке оружја и муниције знале и трупе Унпрофора из других држава, али да је, на пример, америчким трупама сугерисано да се у то не мешају. Подсећа се и да је у то време била на снази наредба Уједињених нација о ембаргу на увоз оружја.

Караџић је судском већу предложио да изда наредбу влади Малезије за достављање документације, пошто му, и после три званична захтева упућена преко амбасаде те државе у Холандији, није стигао одговор, док је у односу на Турску то затражио раније.

Судско веће Хашког трибунала је прошле седмице издало наредбу којом владама Аустрије и Италије налаже да до 19. августа доставе Караџићу податке у вези са нелегалном трговином оружјем.

Караџић одустао од захтева према НАТО-у

Караџић је опозвао свој захтев Хашком трибуналу да изда налог НАТО-у да му достави документацију неопходну за припрему одбране, објаснивши да је одлучио да повуче захтев пошто је НАТО у међувремену одговорио да није пронађена никаква документација коју је бивши председник РС затражио.

У поднеску судском већу Караџић наводи да ће интензивирати своје напоре у тражењу докумената од земаља чланица НАТО-а.

Караџић је писмом од 2. јуна, које је насловио на тадашњег генералног секретара НАТО-а Јап де Хоп Схефера, затражио податке, односно извештаје о НАТО авионима који су из базе у Вићенци слетели у Тузлу, као и о одговорним особама за надгледање зоне забрањеног лета у Тузли од 10. до 12. фебруара 1995. године.