Чекајући да прође Хашка олуја

Американци би требали да се осећају изданим садржајем извештаја Савета Европе о организованом криминалу на Косову, држави која постојање дугује Сједињеним Државама. Извештај, који је начинио швајцарски тужилац Дик Марти, садржи наводе да су косовски лидери починили ужасне злочине и да су амерички и европски дипломати, као и званичници УН затварали очи над тим неделима зарад "политичке стабилности".

Косовски лидери су покренули гадну медијску кампању како би дискредитовали Мартија и његове налазе, а претили су и "ловом на вештице" усмереним против Албанаца који су помогли истрагу. Глас Вашингтона је сада потребан како би се зауставило подстицање на побуну против тог документа на Косову и пажња јавног мнења усмерила ка међународној истрази и, уколико буде потребно, оптужницама.

Извештај је начињен на основу изјава албанских сведока и "инсајдера" као и западних обавештајних агенција и полиција, а не на основу докумената албанских непријатеља, Владе Србије. Налази говоре о трговини дрогом и женама. Укључују наводе о отмицама безмало 500 Срба, Албанаца и припадника осталих заједница, довођењу жртава отмица до тајних затвора у Албанији, убиствима скоро свих киднапованих, укључујући и оне чији су витални органи наводно продати.

У извештају се наводи да су се та убиства догодила од средине 1999. до средине 2000. године, након што је ваздушна кампања НАТО истерала српске снаге са Косова. У извештају се помиње премијер Хашим Тачи, који је годинама био амерички миљеник на Косову, као и неколико његових бивших сабораца из Ослободилачке војске Косова.

Вашингтон је био свестан отмица неколико седмица пошто је НАТО окупирао Косово у јуну 1999. године. Амерички дипломати су брзо одговорили на српске апеле за помоћ да се, преко команданата ОВК, отмице зауставе. Број отмица је опао, али никада није било ни речи о жртвама. Касније, политичка стабилност на Косову постала је централни приоритет за САД и УН, који су се уздржавали од покретања истрага о тим отмицама. Према албанским изворима, током пролећа 2008. године, пошто је бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте у мемоарима поменула та убиства и навела кредибилне тврдње о крађи органа - високи амерички дипломати су посаветовали Тачија и остале косовске лидере да не чине ништа и чекају да олуја прође. Владе Косова и Албаније су, од тада, одбацивали било какву одговорност.

Мартијев извештај се не дотиче легитимитета Косова. Велики број, ако не и већина, Албанаца зна за све ово али су превише уплашени да би то јавно рекли. Делимичан разлог томе су корупција и насиље који још увек превладавају Косовом, али део проблема лежи и у чињеници да су Тачи и остали лидери осудили извештај као напад на суверенитет Косова, албански народ и наслеђе ОВК.

На Божић, косовски медији известили су да је Тачи запретио да ће објавити имена свих Албанаца који су помагали Мартију. У земљи у којој сведоке убијају како би их ућуткали, Тачијеве речи могле би подстаћи нападе на припаднике мањинских заједница, политичке противнике, новинаре и странце.

Опасност од оваквог развоја ситуације и дугорочна потреба да се ојача владавина права на Косову и у Албанији захтевају Сједињене Државе јавно заузму чврст став и покрену озбиљну дипломатску акцију иза затворених врата. САД треба да испитају сваки детаљ из извештаја Савета Европе и затраже састанак са Мартијем како би разговарали о изворима које из безбедносних разлога није смео да помене. Уколико се покаже да су докази и извори кредибилни, САД мора да се придружи Европској унији у формирању институције која је способна да спроведе истрагу и, уколико буде потребе, подигне оптужнице. Ова институција би морала да буде у стању да заштити сведоке. Вашингтон би морао да затражи од Косова и Албаније да у потпуности сарађују. Уколико то не учине, Америка и њени савезници би требали да искористе свој утицај како би изнудили оставке одговорних за недостатак сарадње. Вашингтон би могао да се осигура да Србија, Русија и друге државе не злоупотребе извештај како би подрили легитимитет Косова.