Ратки се јавља о Ратку

У тексту који следи налазе се делови транскрипта раговора Ратка Младића и гатаре Ратке. Разговоре је снимао Младић, и како наводи на почетку снимка, разговор је вођен 28. новембра 1996. године, претпоставља се у Младићевој кући. Снимак, који је пронађен приликом једног од претреса куће Ратка Младића, део је много опсежније документације.

О Дејтонском споразуму

Ратко Младић: 28. 11. 1996. године у 16.15 часова минута, разговор са Ратком (гатаром). Изволите, само Ви говорите

Ратка: Пред сам Дејтонски споразум, где је требало да се потпише нешто шта и како, ја кажем: господо Балканци, имате до 24 сата да решите стање, и да се потпише то што је у Дејтону дато као предлог, иначе ће 6.000 авиона да надлети ваше небо из свих праваца. Тако је гласило, тако је гласила порука. Која, кажем, није јавна, није јавна тајна, али је тајна, у ствари, за мене није тајна.

Каже свет, свет се не плаши Босне и српског народа, свет се плаши генерала Ратка Младића, где руски официри присуствују извођењу једног плана где су у БиХ применили исте ствари као у рату у Чеченији.

Е сад опет, што се тиче.. тај неки Крајишник, Плавшићка...У принципу ја стварно не знам зашто су дошли ту где јесу. Не видим их у некој екстра повезаности у том неком Дејтонском споразуму.

О Хагу

Ратка: Даље, ово што се сад одлучили што се тиче примопредаје, то није лоша солуција, али ако то Вас не искључи из политички активног живота.

Не зато што је особа лоша, него зато што би то било склањање у други ред. Јер, Караџић је у другом реду, и ако би вас склонили у други ред, то би онда било лакше да се неке ствари обаве, а то би онда било примопредаја за Хаг који се тренутно распао. То би била нова могућност за остварење неких планова. Тврдим, не сме да се догоди исто, наше генерале су стрељали све у Другом светском рату, а усташке генерале су пустили да умру кући. То не сме да се дозволи да дође до тога, да вас гурну у други план а онда на покварен начин касније остваре нешто што је тамо потписано или није потписано.

Имаћете леп живот

Ратка: Шта вама предстоји, ви морате да се чувате у јануару месецу, има карта даље будућности, остаје карта обиља, карта моћи. Вама предстоји изузетно леп живот, живећете још охохо, али морате да обратите пажњу на јануар месец, само мере предострожности, нема разлога да будете узнемирени.

Шта би та Америка дала да има Вас

Ратка: Шта би Америка дала да има Вас. Цео свет се буквално, глупо је рећи плаши, али цео свет на известан начин кад се каже, знаш онај човек, ааааа, значи да тај човек стварно нешто вреди, треба га се и плашити и уважавати.

О Младићевој жени

Ратка гледа слику и разговара са Младићем

Ратка: Можда ја грешим, али не бих рекла. 1988. година оставља један део неког трага на Вашу супругу.

Ратко Младић: Откуд ви знате да је то моја супруга?

Ратка: Па знам

Ратко Младић: А знате да је то моја супруга?

Ратка: Знам да је то Ваша супруга

Ратко Младић: А, је л' Ви њу познајете?

Ратка: Не, не знам. Аааа. Ја њу лично не знам, глупости. Усне... ја сам особа која неке ствари зна.

Ратко Младић: Реците ми слободно. Је л' то моја супруга?

Ратка: Ја лично мислим да је то ваша супруга, како ја то видим.

У једном тренутку зазвони телефон и Младић прича са неким.

Ратко Младић: Молим. Е, кажи. Ко и сви људи у мојим годинама. Да... јесте. Знам. Нек' састанчи. Не. Јесте. Он тражи да иде код плавог. И нека иде..... Да..... Да. ... упали смо са тим љутито на састанку. И Гверо је отиш'о. Мали тражи састанак у истом саставу како смо и ишли. Да. Ти реци да сам ја на одмарању. И сви да буду на састанку. Тако. И пратите ситуацију па ћете ми рећи шта треба. Здраво.

О Радовану Караџићу

Ратко Младић: Ова особа је била и једна и друга, кад је ова фотографија настала, били су пратиоци Караџића у Женеви.

Ратка: Не знам, ја сам Вама и онда рекла, и увек ћу да Вам кажем, мени се Караџић као особа не свиђа. Може бити овакав и онакав, али има неких ствари, које човек себи не сме да дозволи.

О Веслију Кларку

Ратко Младић: Знате ли ко је та особа, шта мислите?

Ратка: То је Кларк. А шта му је...

Ратко Младић: То је генерал Кларк, "намбр ван" генерал амерички, који је са мном разменио шапку. Дао сам му ја моју, а он узео и мени дао своју.

Ратка: Завиди Вам, поштује и цени.

Ратко Младић: Е, сад, још ову фотографију. Кларк, значи, завиди, поштује и цени?

Ратка: И цени.

Коментаришући потребу генерала Младића да посети гатару психолог Жарко Требјешанин је објаснио као црту вере у оно што је ирационално и додао је да се они труде максимално да постигну контролу на рационалан начин, али тамо где су свесни да то не могу, склони су да поверују магијском начину.