Ганић и даље на дневном реду

Tужилаштво за ратне злочине у Београду одлучиће у понедељак да ли ће се жалити на одлуку Суда за екстрадиције у Лондону који је одбио да изручи Србији бившег члана ратног председништва БиХ Ејупа Ганића.

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић изјавио је у току разматрање пресуде лондонског Суда за екстрадиције који је одбио да изручи Србији бившег члана ратног председништва Босне и Херцеговине Ејупа Ганића.

Векарић је најавио да ће у понедељак са британским тужиоцима, који заступају српску страну том случају, бити размотрена целисходност подношења жалбе на ту одлуку.

Заменик тужиоца Векарић је напоменуо да је тужилаштво обавештено да је бивши тужилац Тужилаштва БиХ Филип Алкок, који је у Сарајеву водио истрагу у "предмету Добровољачка", а у екстрадиционом суду у Лондону био крунски сведок Ганићеве одбране, комплетан "предмет Ганић" однео са собом у Енглеску и тиму одбране открио идентитет заштићеног сведока.

Векарић је потврдио да је МУП Републике Српске поднео тужилаштву БиХ кривичну пријаву против Алкока, и изразио забринутост за ток поступка против Ганића, због тих дешавања.

Обрана Ганића је према кривичној пријави, заштићеном сведоку чији је идентитет открио Алкок, иако је био у законској обавези да чува идентитет сведока, нудила новац у замену за промену исказа што је он одбио и пријавио случај полицији РС.

Суд у Лондону у уторак је одбио захтев српских власти за екстрадицију Ганића, јер је оценио да је процес покренут из политичких разлога и Ганића пустио на слободу после вишемесечног кућног притвора.

На захтев тужилаштва за ратне злочине, Виши суд у Београду покренуо је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због основане сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица Југословенске народне армије из БиХ, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву: војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици у мају 1992. године.

Према подацима Центра јавне безбедности Источног Сарајева, у Добровољачкој улици су у мају 1992. године убијена 42, а рањена 73 припадника ЈНА, док је заробљено њих 215.

Решењем о спровођењу истраге Ганићу се на терет стављају три кривична дела - ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.

Ганић је 1. марта ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по потерници српског Интерпола, а десет дана касније је пуштен из екстрадиционог у кућни притвор, уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадицији.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 26. фебруар 2026.
2° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом