Хаг одбио Крајишников захтев

Хашки трибунал одбио је захтев бившег председника Скупштине Републике Српске Момчила Крајишника за ослобађање пре истека казне од 20 година затвора, на коју је осуђен због прогона несрба у БиХ 1992, саопштено је данас у Хагу.

Крајишник (64) је захтев засновао на пропису по којем осуђеници у Великој Британији, где он служи казну, имају право да затраже превремено или условно ослобађање пошто им истекне половина казне, што се у његовом случају десило у априлу ове године.

Председник Трибунала Патрик Робинсон је, одбијајући Крајишников захтев, прецизирао да, по правилима хашког Суда, осуђена особа мора издржати две трећине казне, пре него што затражи превремено ослобађање.

У Крајишниковом случају, прецизирао је судија Робинсон, тај услов ће бити испуњен у августу 2013.

"Крајишник је, уз то, осуђен за веома тешке злочине, који су обухватали распрострањено премештање несрпског становништва у БиХ, које је изазвало велику патњу", назначио је судија Робинсон.

У данашњој одлуци председника Трибунала наводи се и да је Крајишник у захтеву "прихватио пресуду и изразио дубоко кајање због жртава које су патиле услед злочина који су почињени и за које је он проглашен кривим".

У захтеву за превремено ослобађање, Крајишник је навео и да ће, ако буде ослобођен, радити на унапређењу помирења међу народима у бившој Југославији.

"Моја посвећеност помирању и побољшању политичке и економске ситуације у БиХ биће мој дуг према онима који су, на било који начин, пропатили због дела због којих сам ја осуђен", цитира Крајишникове речи судија Робинсон у данашњој одлуци.

У документу пише и да је Крајишник предочио да, у случају да буде ослобођен, намерава да се "врати својој кући у Сарајеву, посвети се вођењу малог посла и настави са писањем које је започео у затвору".

Докази у прилог рехабилитацији

Као један од разлога због којих би требало да буде ослобођен, Крајишник је навео и да је до сада "одлужио 50 одсто дужу казну" од Биљане Плавшић, иако је осуђен за лакше злочине.

Судија Робинсон ту тврдњу је одбацио, подсећајући да је Плавшићева признала кривицу пред Трибуналом и одслужила две трећине казне од 11 година затвора, када је пуштена на слободу.

Из одлуке судије Робинсона произлази да је Крајишник тврдио и да је, пре него што је осуђен, наводно помогао хашком тужилаштву "у успостављању контакта с Радованом Караџићем" и да је "служио као посредник између главног тужиоца и Караџића у вези с Караџићевом оптужницом".

Те тврдње, судија Робинсон је назвао "неоснованим", као и Крајишникове речи да је он наговорио Караџића да хашком тужилаштву достави документе Председништва РС.

Крајишник је тврдио и да је он "обезбедио новчане фондове за Караџићеву одбрану", али је Робинсон оценио да је то "ирелевантно". 

Председник Трибунала је, у одлуци, прихватио да се Крајишник добро влада у затвору и да је "показао извесне доказе о рехабилитацији", али да то није довољно за превремено ослобађање.

При доношењу одлуке, судија Робинсон није узео у обзир 28 писама "разних политичара, невладиних организација, академика и других" које му је доставила Крајишникова одбрана, а у којима су потписници одговорили на питања одбране "да ли знају за било који Крајишников злочин, изузев оних за које је осуђен".

Жалбено веће трибунала, у марту 2009, правоснажно је осудило Крајишника на 20 година затвора, због злочина над Муслиманима и Хрватима у БиХ, 1992. године.  Крајишник је осуђен за депортације, присилно премештање и, делимично, прогон несрба у БиХ.