Београд задовољан одлуком Трибунала

Задовољство одлуком суда у Хагу да поништи ослобађајућу пресуду бившем команданту ОВК Рамушу Харадинају изразили су званичници у Београду. Председник Србије Борис Тадић рекао да је одлука Хага добра вест и доказ да суд изискује објективност.

Премијер Мирко Цветковић, који борави у једнодневној званичној посети БиХ, рекао је новинарима, после разговора са председавајућим Савета министара Николом Шпирићем, да му је драго да се Хашки трибунал понаша у складу са чињеницама и да претпоставља да су у том процесу пронађени нови докази.

Премијер је ипак, нагласио да не жели даље да коментарише одлуке тог суда, као ни било ког другог, и подсетио да је у Србији судска власт одвојена од извршне.

Председник Националног савета за сарадњу са Хашким Трибуналом Расим Љајић оценио је да је одлука Трибунала исправна и да може позитивно утицати на будућу сарадњу Србије са судом у Хагу.

"Ово ће бити прилика да се изнесу нови докази, испитају нови сведоци. Наш циљ није да прејудицирамо одлуку судског већа против Рамуша Харадинаја, наш једини циљ је да се установи пуна истина и задовољи правда", казао је Љајић агенцији Бета.

Љајић је навео да је у првобитном поступку против Харадинаја било доста мањкавости, па су сведоци били застрашивани, или физички уклоњени и додао да је одлука донета без било каквог притиска на Хашки суд  истакавши професионалну улогу и однос Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом у случају против Харадинаја.

"Ми смо и током првобитног поступка предали све што је Трибунал од нас затражио, предаћемо и све оно што ће Трибунал тражити у овом поновљеном поступку", рекао је Љајић.

Расим Љајић је подсетио да  истраживања показују да постоји велики проценат грађана Србије који Трибунал сматрају више политичком него правном институцијом и оценио да последња одлука суда у Хагу може утицати и на кредибилитет те међународне институције.

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић изразио је уверење да је том одлуком Хашки трибунал прихватио бар део разлога због којих је Србија била изузетно незадовољна и указао да је правда дуг према жртвама и њиховим породицама који мора бити испуњен.

Председник Српског националног већа северног Косова и Метохије Милан Ивановић оценио је да је одлука о понављању суђења Рамушу Харадинају пред Хашким трибуналом "компензација због предстојеће одлуке Међународног суда правде о легалности проглашења независности Косова".

Ивановић сматра да је "очигледно да се политика све више меша у право" и изразио очекивање да ће "одлука МСП бити више наклоњена Албанцима", тако да је делимично понављање суђења бившем премијеру Косова Рамушу Харадинају, оптуженом за ратне злочине, "покушај прављења лажне равнотеже".

Допринос утврђивању истине

Шеф Канцеларије за сарадњу са Хашким трибуналом Душан Игњатовић поздравио је одлуку суда. "Ово је добра одлука Трибунала, јер доприноси утврђивању истине", рекао је Игњатовић Танјугу.

"Не улазимо у питање кривице или невиности, али с обзиром на то да је Харадинај оптужен за тешке злочине, неопходно је то питање разјаснити до краја", рекао је Игњатовић.

"Ранија одлука трибунала да се он брани са слободе је била погрешна, посебно због тога што му је било дозвољено да се бави политиком, јер је на тај начин он могао да утиче на сведоке", указао је Игњатовић, подсетивши да многи сведоци нису смели да се појаве на суђењу док су неки, како је рекао, под неразјашњеним околностима нестајали.

Игњатовић је подсетио на изјаве некадашњег шефа УНМИК-а Сорена Јесена Петерсена, који је Харадинаја називао пријатељем, што је, како каже, потенцијалним сведоцима указивало да није најпаметније сведочити против Харадинаја.

Посланици о одлуција Хага

Посланици Скупштине Србије су коментаришући одлуку Хага у слуачају Харадинај рекли да је веома важно што је Трибунал то учинио, иако углавном наглашавају да је та одлука закаснела.

Шеф посланичке групе "За европску Србију" Нада Колунџија рекла је да је било очигледних доказа да се процес није могао извести уз присуство свих сведока који би могли да допринесу утврђивању пуне истине о о Харадинајевој одговорности и да је одлука значајна за све жртве.

Шеф посланичке групе Демократске странке Србије Милош Алигрудић рекао је Харадинаја "није ни требало пуштати из затвора у Схевенингену јер је тежак криминалац" и да је понављање по шест тачака оптужнице изругивање општепознатим чињеницама.

Алигрудић, међутим, има слаба очекивања када је реч о овом случају јер су, како је рекао, разни званичници ЕУ хвалили Харадинаја као фактор стабилности, тако да се према њему види увек извесни степен протекције.

Посланик Либерално демократске партије Зоран Остојић је рекао да је та странка увек избегавала да коментарише судске пресуде, додавши да је за њих важније мишљење које ће сутра дати МСП, што је прилика за "нову косовску политику".

Заменик шефа посланичке групе радикала Александар Мартиновић је рекао да је ослобађајућа пресуда Харадинају била неправедна и додао да када се ствар "уско посматра" може рећи да је одлука о укидању ослобађајуће пресуде позитивна, али да је закаснела.

Мартиновић тврди да је у међувремену Харадинај "са својим терористима на КиМ побио готово све сведоке који би могли да га терете пред Хашким трибуналом", па се, према речима Мартиновића, поставља питање "да ли ће бити довољно доказних средстава у том новом кривичном поступку против њега".

Председник Демохришћанске странке Србије Владан Батић задовољан је Хашког трибунала која, како је рекао, потврдђује да је "правда спора али достижна".

Батић је нагласио да је у време док је био министар правде тужиоцу Карли дел Понте проследио више од 6.000 страна докумената, који сведоче о злочинима које је починио Харадинај.

Поновно суђење по шест тачака оптужнице

Жалбено веће Хашког трибунала поништило је данас ослобађајућу пресуду бившем команданту Ослободилачке војске Косова Рамушу Харадинају уз образложење да је првобитни процес обележило застрашивање сведока.

Првостепена ослобађајућа пресуда Харадинају, оптуженог за ратне злочине на Косову, изречена је 3. априла 2008. године. Тужиоци су пред судско веће током процеса извели 81 сведока, а двојица су одбила да сведоче упркос обавезујућем налогу суда.

Суђење ће бити поновољено по шест од 37 тачака оптужнице које се односе на злочине над притвореницима у заробљеничком логору ОВК у селу Јабланица код Дечана од марта до септембра 1998.

Тим тачкама, Харадинају и саоптуженим Баљају и Брахимају на терет су стављена убиства, окрутно поступање и нехумани поступци, као кршење закона и обичаја ратовања.

Харадинај је ухапшен јуче по запечаћеном налогу Хашког трибунала.