Ускоро изручење Калинића

На данашњој седници, Хрватски сабор усвојио је измене Устава, које, између осталог, омогућавају изручење држављана те земље, осумњичених за најтежа кривична дела.

Изменама устава, које је усвојио хрватски Сабор, обезбеђује се примена европског налога за хапшење, чиме се омогућава изручење хрватских држављана судским органима држава које нису чланице Европске уније, уколико је тако прописано међународним уговором.

Измене ће ступити на снагу тек када Хрватска постане чланица Европске уније.

Када је, међутим, реч о изручењима хрватских држављана Србији, и конкретно члана земунског криминалног клана Сретка Калинића, оно ће бити могуће одмах по потписивању међудржавног споразума.

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић изјавио је вечерас да Србија очекује да буде прихваћен њен захтев Хрватској за изручење припадника земунског клана Сретка Калинића.

Дачић је рекао да то министарство има редовне контакте са хрватском полицијом у вези хапшења Калинића у Хрватској и Милоша Симовића у Србији и да очекује да ће бити прихваћен захтев Београда за изручење Калинића.

Министар Дачић је, одговарајући на питања новинара везана за наводе Калинића, које преноси хрватска штампа, да је учествовао у убиствима других припадника Земунског клана, рекао да се тек онда када искази који буду дати могу користити у полицијским и правосудним поступцима, могу давати и неке званичне изјаве о томе.

Дачић: Очекујемо пуну сарадњу

"Сигурно је да ћемо се веома озбиљно бавити свим наводима из тих изјава и очекујемо пуну сарадњу Хрватске када је реч о Калинићу на исти начин као што је Србија сарађивала са Хрватском када је било речи о убиству новинара Иве Пуканића" рекао је Дачић новинарима пре доделе статуе "Велико срце" коју је примио за несебичну помоћ у реализацији више пројеката за хендикепирана лица.

Дачић је, одговарајући на питања везана за тврдње бившег начелника УБПОК Бора Бањца да у надлежним институцијама постоје транскрипти између такође припадника Земунског клана Дејана Миленковића Багзија и његовог адвоката Биљане Кајганић, рекао да не зна да ли они постоје, пошто је министар полиције постао јула 2008.

Дачић је додао да не може да говори о прошлим саставима МУП и полиције, али да је њему и садашњем руководству полиције интерес да буду ухапшени сви који су до сада избегавали правду, што значи и припадници Земунског клана.

"Очекујемо да могући искази Калинића и Симовића расветле многе појединости везане за нека убиства, али и сигуран сам и за читав тај процес њиховог сакривања, прелазака са једне територије на другу" рекао је Дачић и навео да ће одговарати свако ко је у томе учествовао.

Министар је казао да би уколико поменути транскрипти постоје, то могло бити значајно за истрагу политичких мотива убиства премијера Зорана Ђинђића, али и додао да је "тај процес већ изашао из полицијских руку".

Дачић је казао да му као министру унутрашњих послаова интерес да буде расветљено што више убистава и кривичних дела, "уључујући и дела која имају политички призвук, убиства која су се дешавала када су новинари у питању...".

Према Дачићу, треба размотрити и неке наводе који су се раније у тим истрагама и исказима појављивали, " а до сада нису озбиљно разматрани као што је био један исказ који је указивао на то да је можда неко од припадника Земунског клана учествовао у убиству Ћурувије".

Променама до окончања преговора са ЕУ

Изменама највишег правног акта у преамбулу Устава Хрватске уводе се све 22 националне мањине.

Измене онемогућавају застаревање кривичних дела ратног профитерства и криминала у приватизацији и олакшавају услове за доношење одлуке на референдуму о приступању ЕУ.

Заједно са изменама Устава, Сабор усвојио и измене Уставног закона о правима националних мањина. Тиме се мањинама, које чине испод 1,5 одсто становништва, омогућава додатно бирачко право.

Србима, којих има 4,54, одсто гарантована су најмање три посланика. Они ће бити бирани на страначким листама уз смањење цензуса. Српско народно вијеће формално добија статус координације већа српске самоуправе на државном нивоу, и у том смислу постаје правно лице.

Уставне промене су извршене како би се омогућило окончање приступних преговора и улазак Хрватске у ЕУ. Од укупно 153 посланика за промене устава гласала су 133, један је био суздржан, а четворица против.