Ухапшен Милош Симовић

Службеници Граничне полиције Моровић ухапсили су одбеглог члана "земунског клана" Милоша Симовића при покушају илегалног преласка границе Хрватске и Србије, код граничног прелаза Батровци, потврдио је МУП Србије.

"Подаци о идентитету су утврђени на основу изјаве Симовића који код себе није поседовао документа на основу којих би се потврдио идентитет", наводи се у саопштењу.

Симовић (30), кога је ухапсила српска погранична полиција, довезен је јутрос, у 7 и 15 часова у Београд, и признао је да је у Загребу пуцао на Сретка Калинића (36).

Симовић је приведен у просторије Полицијске управе за Београд ради "утврђивања и потврде идентитета, а потом је пребачен у седми павиљон Казнено поправног завода у Пожаревцу - Забели".

Како је из Моровића јавила новинарка РТС-а Тања Димитрић, одбегли криминалац је, приликом предаје полицији, рекао да наводно није хтео да убије Калинића већа само да га рани и тако га "пошаље у затвор"! Симовић није био наоружан и изгледао је доста запуштено. Погранична полиција је код припадника "земунског клана" пронашла лаптоп и бежични модем.

Директор полиције Милорад Вељовић гостујући у Дневнику РТС-а, рекао је да у овом тренутку не треба износити чињенице у вези са хапшењем Симовића, због истраге која је у току.

"Хапшење Симовића и Калинића је ударац организованом криминалу и коначан ударац 'земунском клану'", рекао је Вељовић и додао да је тај догађај ствар добре сарадње српске и хрватске полиције и да ће решити многа кривична дела, која су се догодила у прошлости.

Министар унутрашњих послова Хватске Томислав Карамарко рекао је да се не може говорити о пропустима полиције јер су се Калинић и Симовић користили свим методама, нису живели само у Хрватској, већ су се кретали и ван ње и тамо убијали.

Говорећи о извору финансирања Калинића и Симовића Крунослав Боровец из МУП-а Хрватске рекао је да су они имали извор финансирања из Србије и додао је да ће се наредних дана бавити питањима да ли су и колико имали помагача, на шта су се помагачи у Хрватској орјантисали и да ли су пружали помоћ.

Милош Симовић је, као и Калинић, један од завереника у атентату на премијера Србије Зорана Ђинђића. Обојица су били припадници "земунског клана".

Симовић и Калинић осуђени су у одсуству на по 30 година затвора, за убиство премијера Ђинђића. Осим за то убиство, осуђени су и на по 40 година затвора, у процесу против "земунског клана" и то због учешћа у 19 убистава, три отмице и два случаја тероризма.

С обзиром на то да је правоснажно осуђен због учешћа у убиству премијера и злочина које је починио као члан "земунског клана", биће упућен на издржавање затворске казне.

Могућ захтев за понављање судских процеса

Портпарол Специјалног суда Маја Ковачевић-Томић изјавила је да припадник Симовић има право да тражи да се понови суђење у његовом присуству.

"С обзиром да му је суђено у одсуству, али у присуству његовог браниоца, има право да тражи да се спроведе суђење у његовој присутности", рекла је Ковачевић-Томић и додала да по правилу суд такве захтеве одобрава.

Како је рекла, у том случају суђење би било поновљено, с тим што се не би дотицало правоснажности пресуде везане за све остале осуђене. Проверавала би се само његова улога у свим тим догађајима, додала је портпаролка Специјалног суда.

Старији брат Милоша Симовића, Александар Симовић (34) који је, такође, осуђен за убиство премијера Ђинђића и многа друга тешка кривична дела, ухапшен је у Београду, крајем 2006. године.

За убиство премијера Ђинђића, на по 40 година затвора, осуђени су бивши командант Јединица за специјалне операције Милорад Улемек Легија и непосредни извршилац атентата Звездан Јовановић.

Александар Симовић, Нинослав Константиновић и Владимир Милисављевић осуђени су на по 35 година затвора, а на по 30 година осуђени су Симовић, Милан Јуришић Јуре и Бранислав Безаревић.

Бивши припадник ЈСО, Жељко Тојага, осуђен је на 15 година, а припадник "земунског клана" Душан Крсмановић на 20 година затвора, док је Саша Пејаковић осуђен на осам година затвора.

Моћ "земунског клана", иза којег је стајао Милорад Улемек Легија, нагло је порасла после 5. октобра 2000. године, када су Душан Спасојевић и Миле Луковић, уз заштиту "црвених беретки" преузели такорећи целокупно тржиште наркотика у Србији.

Луковић и Спасојевић су убијени приликом хапшења у акцији "Сабља", која је уследила после убиства премијера. "Земунци" Владимир Милисављевић, Милан Јуришић и Нинослав Константиновић једини су преостали чланови те криминалне групе који се још налазе на слободи.

Криминална биографија браће Симовић

Припадник "земунског клана" Милош Симовић био је један од најопаснијих припадника те криминалне групе и десна рука Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.

Истрагом је утврђено да се Милош Симовић, на дан атентата на премијера, налазио код ортопедске болнице "Рудо", у близини Мостарске петље, одакле је осталим припадницима клана јавио када је колона возила са премијером кренула према згради Владе.

Приликом покушаја атентата код хале "Лимес", 21. фебруара 2003. године, Симовић је чекао у колима са аутоматским оружјем, пошто је план био да Дејан Миленковић Багзи заустави колону возила са премијером, док би онда остали чланови клана пуцали у та возила.

Браћа Александар и Милош Симовић, до пресуде за киднаповање бизнисмена Мирослава Мишковића, били су неосуђивани, мада су до тада имали чак 67 кривичних пријава.

Због отмице Мишковића, 2003. године, Александар је добио 12 година затвора, док је Милош Симовић осуђен на десетогодишњу затворску казну. За исто кривично дело, осуђен је и "Земунац" Владимир Милисављевић Будала.

Осим суђења за убиство премијера Ђинђића, браћи Симовић је, у одсуству, суђено за многа тешка кривична дела, међу којима и бомбашки напади на просторије листа Дан и аутосервис "Аца", чији власник је био близак пријатељ заштићеног сведока Љубише Бухе Чумета.