Мркшић: Книн ракетиран да се застраше цивили

Бивши командат војске Републике Српске Крајине Миле Мркшић сведочио је и данас у Хашком трибуналу по обавезујућем налогу судског већа, на позив одбране хрватског генерала Анта Готовине.

Док га је испитивао тужилац Едвард Русо, Мркшић је нагласио да су војни циљеви у Книну, попут команде војске РСК, на почетку операције Олуја били погођени изузетно прецизним топовским пројектилима, а цео град засут ракетама из вишецевних бацача који се, због непрецизности, не користе за нападе на насеља.

"Све што су хтели да гађају прецизно - гађали су прецизно... Мене је чудило што су нашу команду погодили само једном, а могли су још десет пута", рекао је Мркшић.

Ракете за нападе на градске четврти, с друге стране, имале су "психолошко дејство" и "излуђивале становништво" које је стога само и без наређења за евакуацију, убрзо почело да бежи из Книна, рекао је Мркшић.

Книн "небрањен град" 

Мркшић је изјавио да је Книн био практично "небрањен град", пошто су све јединице војске РСК биле на линији додира с Хрватском војском.

Иста ситуација је била у Обровцу, Грачацу, Бенковцу и Вргином Мосту, који су се такође нашли на удару ракетних напада.

"Ја сам се чудио што они туку по насељима, а не по фронту и војсци... Није ми било јасно шта је циљ, зато што нам није била процена да ће нас терати... Дошли смо до закључка да им је циљ био да се застраши становништво и да се тако пољуља прва линија одбране, зато што су борци одлазили у насеља да виде шта им је с породицама", рекао је Мркшић.

Мркшић је сугерисао је да су хрватске снаге могле прецизном артиљеријском ватром затворити све путеве из Книна "да нико не може да изађе", али да им је циљ био супротан, због чега су оставили отворен коридор за евакуацију народа "који је кренуо зато што није могао да издржи ту ватру".

Мркшић је нагласио и да је Хрватска војска могла да у Книн уђе првог дана Олује, 4. августа, и да "не зна зашто су чекали" до сутрадан поподне.

Ко је донео одлуку о повлачењу Срба 

Сведок је поновио и да евакуација цивила и војске из Книнске крајине до места Срб није требало да буде "трајна", и да су, по упутствима из Београда, сви очекивали да ће после неколико дана међународна заједница притиском на Хрватску омогућити њихов повратак.

Мркшић је изјавио и да "не зна ко је донео одлуку" о повлачењу из Срба ка Бањалуци и Србији, али да је она била последица притиска "с леђа" хрватских снага "које су хтеле да ослободе целу територију".

"До Срба је евакуација била организована, а од Срба је свако узео своју породицу и ту више није било војске. Био је само наоружан народ, љут и неспособан за одбрану", описао је тадашњи командант војске РСК.

На крају вишедневног сведочења, генерал Мркшић ће сутра одговарати на додатна питања Готовининих бранилаца.

Анте Готовина оптужено је за прогон српског становништва из Книнске крајине током операције Олуја у августу 1995. године којом је командовао. Оптужени су и генерали Иван Чермак и Младен Маркач.