Чекајући Брамерцову оцену

Разговором са председником Србије Борисом Тадићем, главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц завршио је посету Београду.

Председник Тадић пренео је Брамерцу да ће Србија наставити да чини све како би лоцирала, ухапсила и изручила два преостала хашка оптуженика.

Претходно, Брамерц је разговарао и са премијером Мирком Цветковићем, председником Националног савета за сарадњу с Трибуналом Расимом Љајићем, тужиоцем за ратне злочине Владимиром Вукчевићем и представницима Безбедносно-информативне службе.

Главни тужилац Хашког трибунала рекао је да, на основу података које је добио, нема разлога да верује да се хашки оптуженик Ратко Младић налази ван Србије.

"То је утисак који деле и моји саговорници", рекао је Брамерц на конференцији за новинаре после разговора са акционим тимом за лоцирање и хапшење хашких бегунаца.

Он је истакао да не може бити алтернативе хапшењу Ратка Младића и Горана Хаџића и да од надлежних служби у Србији очекује да учине све у практичном смислу како би они били приведени правди, а од политичара да их подрже у том послу.

Коментаришући доношење Декларације о Сребреници у српском парламенту, Брамерц је рекао да тај гест власти Србије неће бити поменут у наредном извештају Савету безбедности УН, који ће бити поднет у јуну.

"То није нешто што ћу поменути у извештају о сарадњи јер то је политичка изјава. Наравно то је корак у у добром смеру, али надам се да је он учињен због будућности Србије и њеног народа, а не због Хашког трибунала", рекао је Брамерц.

Главни тужилац Брамерц је навео да тај суд већ дуже време има добру сарадњу са Србијом, али да још не може да да пуну квалитативну оцену.

Захтев за проширење оптужнице против Младића

Истовремено са посетом Сержа Брамерца Београду, хашко тужилаштво је објавило да је затражило проширење оптужнице против Ратка Младића, којом се бившем команданту Војске Републике Српске на терет, у 11 тачака стављају геноцид, злочини против човечности над несрбима и кршења закона и обичаја рата током сукоба у БиХ 1992-95.

Уз подсећање да је од првих злочина поменутих у оптужници прошло 18 година, а да је Младић оптужен још у јулу 1995, хашко тужилаштво оцењује да је "његово хапшење много окаснило".

Као и у случају тадашњег председника РС Радована Караџића, коме Трибунал већ суди, измењена оптужница против Младића усредсређена је на етничко чишћење Муслимана и Хрвата широм БиХ; кампању терора артиљеријским нападима на цивиле током опсаде Сарајева у истом периоду; геноцид у Сребреници у јулу 1995. и узимање међународних талаца у мају те године.

Према предлогу измењене оптужнице, Младић и Караџић су били на челу удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било трајно уклањања босанских Муслимана и Хрвата са територија за које су босански Срби тврдили да су њихове.

Како се наводи у предлогу измењене оптужнице, "Ратко Младић је, ради постизања тог циља, деловао у спрези са другима на почињењу злочина на различитим локацијама.Као највиши официр ВРС, Младић је имао ефективну контролу над снагама које су учествовале у почињењу злочина. Младић је оптужен да је планирао, потпиривао и наређивао злочине".

Шеф владине канцеларије за сарадњу са Трибуналом у Хагу Душан Игњатовић изјавио је да измена оптужнице против Ратка Младића не значи њено проширење већ прецизирање у складу са најновијим сазнањима.

Континуирана сарадња 

У разговору Брамерца са председником Националног савета за сарадњу са Трибуналом Расимом Љајићем оцењено је да се сарадња Србије и Тужилаштва у области достављања документације, остваривања увида у архиве државних органа, ослобађања сведока дужности чувања тајне и свим другим техничким аспектима, одвија континуирано, професионало и без икаквих потешкоћа.

На састанку је закључено да нема ниједног захтева Тужилаштва на који није одговорено у предвиђеном року или на одговарајући начин, саопштио је Национални савет за сарадњу са Трибуналом.

"С обзиром на то да је Брамерц у свом извештају из јуна 2009. године позвао Владу Србије да у овим областима сарадње одржи достигнути ниво, док је у свом извештају из децембра 2009. године навео да нема нерешених захтева, данашњи састанак представља потврду чињенице да се сарадња Србије са Трибуналом несметано одвија у континуитету", пише у саопштењу.

Став Националног савета је да постоји одлична сарадња са Тужилаштвом Трибунала, наводи се у саопштењу, и додаје се да постоји потпуно међусобно поверење између Србије и Тужилаштва.

Национални савет за сарадњу са Трибуналом је заједно са свим осталим државним органима укљученим у процес сарадње у потпуности опредељен да се овакав ниво сарадње одржи и у будућности, закључује се у саопштењу.

Цветковић: Србија посвећена пуној сарадњи с Хагом

Председник Владе Мирко Цветковић рекао је после састанка са Брамерцом да је Србија у потпуности посвећена сарадњи с Хашким трибуналом и изразио очекивање да ће у предстојећем извештају Уједињеним нацијама Брамерц имати разлога да позитивно извести о напорима Србије на остваривању пуне сарадње.

Досадашњи степен сарадње јасан је доказ да су Влада и њени надлежни органи у потпуности посвећени пуној сарадњи с Трибуналом и да се континуирано предузимају сви могући напори како би преостала двојица окривљених била приведена правди, наведено је у саопштењу Владе Србије. 

Брамерц је данас разговарао је и са тужиоцем за ратне злочине Владимиром Вукчевићем. У изјави за РТС, Вукчевић је рекао да је сарадња два тужилаштва најбоља до сада, али да не жели да прогнозира шта ће бити у Брамерцовом извештају.

"Мислим да му је презентирано шта се ради и да је задовољан, он је професионалац. Види се квалитетан помак у односу на рад раније", рекао је Вукчевић.

Од Брамерцовог извештаја зависи даљи ток процеса евроинтеграција Србије, односно ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању.

Позивајући се на изворе у Бриселу, медији преносе да су чланице ЕУ спремне да одобре ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању Србији, уколико извештај главног хашког тужиоца буде такав да не оставља сумњу да је Београд могао нешто да учини када је реч о хапшењу бегунаца а то није учинио.

То значи да недвосмислено позитиван извештај и без оцене да је Србија заокружила своју сарадњу са Хагом, отвара врата ССП-а у јуну.