Бивши шеф ДБ-а одбацује оптужбе

Бивши шеф Државне безбедности Радомир Марковић тврди да та служба није учествовала у припреми атентата на лидера СПО Вука Драшковића, у Будви 2000. године.

"Акција коју је Служба предузела према Драшковићу на пролеће 2000. нема везе са покушајем атентатом на њега. У Служби нико никад није ни рекао да су опсервације над Драшковићем у Будви вршене у том циљу. То тврде само Драшковић и тужилац", рекао је Марковић сведочећи на суђењу тројици припадника ДБ-а, оптуженим за учешће у припреми атентата.

На оптуженичкој клупи су бивши начелник београдског центра ДБ-а Милан Радоњић и некадашњи начелници за унутрашњи и спољни екстремизам у том центру Стеван Баста и Ратко Ромић.

Према наводима оптужнице, Баста и Ромић су, по наређењу Радоњића, пратили Драшковића и сликали његову кућу у Будви. Фотографије су предали Марковићу, а он их је проследио непосредним извршиоцима неуспелог атентата на Драшковића, који су за ово дело правоснажно осуђени пред Специјалним судом.

Прислушкивање

Радомир Марковић је категорично тврдио да оптужени нису починили никакво кривично дело, већ да су радили у складу са правилима службе, истичући да он није издао налог за праћење Драшковића, али да је био упознат са њиховим задатком.

Бивши шеф ДБ-а је потврдио наводе одбране оптужених да је сликање Драшковићеве куће "вршено у циљу испитивања услова за постављање прислушних уређаја" и да је председник СПО-а требало да буде праћен због сумњи да ће се састајати са људима из америчних и руских обавештајних служби.

Тумачећи правила службе, Марковић је објаснио да безбедносне службе прво испитују услове и могућности за постављање уређаја и то баш сликањем куће, браве и опсервацијом објекта. Када се утврди да је тако нешто могуће и да неће бити контрапордуктивно за службу и за државу, доноси се одлука о постављењу уређаја.

"У случају Драшковића процењено је да нема могућности за постављање уређаја за прислушкивање, па се од тога одустало", рекао је Марковић.

Саучесници

Оптужница терети Милана Радоњића, Ратка Ромића и Стевана Басту да су, по налогу некадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића, организовали атентат на Драшковића 15. јуна 2000. године, у Будви. Радоњић, Баста и Ромић бране се са слободе.

Пресудом Врховног суда Србије Радомир Марковић је раније правоснажно осуђен на 15 година завора због покушаја убиства Вука Драшковића, као и због убиства Ивана Стамболића 2000. године.

Због извршења истих кривичних дела, на максималну казну затвора од 40 година, осуђени су некадашњи комадант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија и Бранко Берчек.

За саучесништво у наведеним злочинима осуђено је и неколико бивших припадника "црвених беретки", на казне затвора у распону од 15 до 35 година.

Бивши начелник безбедности ЈСО Милорад Брацановић осуђен је због непријављивања припреме и починилаца убиства на две године затвора.

Суђење ће бити настављено 28. септембра.