Украдена документација о избеглицама

Документација о избеглицама с простора СФРЈ и расељених са Косова који живе на подручју Новог Сада, украдена је из Одељења за избеглице Градске управе за социјалну заштиту, потврђено је агенцији Бета у Градској управи.

Начелница Градске управе за социјалну заштиту Вера Гркавац рекла је да су просторије Комесаријата за избеглице обијене у ноћи између 2. и 3. јуна и однета два рачунара у којима су били подаци.

"Компјутери су украдени, али су базе података заштићене, тако да нема места за панику. Одмах је обавештена полиција, направљен је увиђај и сада чекамо да видимо до чега су дошли. Не сумњам да ће починиоци бити нађени", рекла је Вера Гркавац.

Поједини медији су пренели да су у бази били подаци више од 250.000 избеглица, али је Вера Гркавац рекла да је ту неколико различитих база података, са доста имена која се понављају.

Према оцени републичког омбдусмана Саше Јанковића, озбиљан проблем је када државни органи не могу да обезбеде заштиту података о личности, јер подаци не смеју доспети у руке неовлашћених.

"Наши државни органи морају да схвате колика је одговорност то што рукују личним подацима и што их држе код себе и зато апсолутно морају појачати одговорност за обезбеђивање сигурности и онемогућавање да неко неовлашћено дође до тих података", рекао је Јанковић.

Није реч о "обичном кривичном делу" 

Крађа компјутера са личним подацима десетина хиљада лица из просторија повереника за избеглице у Новом Саду "није и не сме бити третирана као обично кривично дело", саопштио је повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић.

"То што су у посед неовлашћених лица доспели лични подаци хиљада грађана, отвара безброј могућности злоупотребе и представља озбиљну, реалну претњу за права и интереса људи чији су то подаци", навео је Шабић.

Према његовим речима, неопходно је што пре започети обуку оних који се баве обрадом личних података, те су самим тим одговорни и за њихову заштиту.

Родољуб Шабић је упозорио да лакоћа којом неовлашћена лица долазе до личних података грађана, и изостанак или неадекватне реакције одговорних, указују да је "однос према заштити приватности грађана значајно испод неопходног нивоа".

Шабић је указао да Србија озбиљно заостаје у заштити података о личности не само земаља ЕУ, него и за суседним што треба превазићи "без одлагања".

Подсећајући да је са неколико година закашњења донет Закон заштити података о личности, Шабић је навео да ни више од пола године потом нису обезбеђени услови за његову примену, те "не постоји никакав организовани државни надзор" поступања са личним подацима грађана.

Шабић је навео да у служби словеначког повереника или у агенцијама Хрватске и Македоније на пословима надзора над заштитом података ради 20-30 људи.