Дарко Шарић звани "Зоки"

У оптужници Тужилаштва за организовани криминал наводи се да су Дарко Шарић, Горан Соковић и Жељко Вујановић осмислили план према коме је сваки припадник организоване криминалне групе имао лажно име или псеудоним.

Криминална група је користила и посебне шифрарнике телефонских бројева, који су коришћени у међусобној комуникацији за реализацију кријумчарења и препродаје кокаина.

Шарићев псеудоним био је "Зоки", Соковићев "Гог" и "Попола", док се у оптужници не наводи лажно име Жељка Вујановића.

Припадници групе коју су организовали Шарић, Соковић и Вујановић прикривали су свој идентитет користећи псеудониме "Ронин", "Кућа, "Жућа", "Жука", "Паоло", "Шљиво", "Кен", "Беранац", Калипсо", "Адми", "Администрација", "Јоргос", "Нинџа", "Мали"...

Осим лажних имена суорганизатори су осмислили посебне шифрарнике за размењивање телефонских бројева који су коришћени у комуникацији припадника групе, на којима су бројеви од 0 до 9 означавани одређеним словима абецеде.

Упућивањем порука наизглед неразумљиве садржине припадници групе су се обавештавали о бројевима телефона који ће бити коришћени у међусобној комуникацији.

Тако су приликом организације, куповине, складиштења и покушаја кријумчарења више од две тоне кокаина из Јужне Америке у Европу користили шифрарник за размену бројева телефона "МОДЕРНСТИЛ", у ком је свако слово имало свој број. Према том шифранику, М је број 1, О је 3, Д је 5, Е је 7, Р је 9, Н је 0, С је 2, Т је 4, И је 6, Л је 8.

Припадници групе су бројеве телефона међусобно слали у текстуалним порукама наизглед неразумљиве садржине као што је једна од откривених порука "ДТРММИРТДТОМ", која представља телефонски број у Аргентини.

"Другари 1978"

Осим овог вида комуникације, поједини припадници групе служили су се и Интернетом, тако што су преко мејл адресе "Другари 1978" детаљно преносили информације о дешавањима у Јужној Америци.

У делу пресретнуте комуникације издваја се порука која се односи на проблеме са пребацивањем кокаина са јахте "Мауи" на прекоокенски брод "Пигрос", које је два пута пропало, пре него је дефинитивно спречено 15. октобра 2009. године, када је уругвајска полиција запленила кокаин.

"Ође је катастрофа, све смо дали 'Нинџи', а он два дана са тим тамо овамо и синоћ се замало подавили, олуја била тако да посла нема...", наводи се у мејл поруци.

У оптужници се прецизира да је претовар кокаина први пут пропао због процене да је лако уочљива луксузна јахта од 265.000 америчких долара, коју је припадник групе купио специјално за ту намену, пришла прекоокеанском броду "Пигрос" превише близу, а план је био да се кокаин пребаци гуменим чамцима.

Други пут претовар је одложен због лоших временских услова на мору, када је у невремену изгубљен један помоћни гумени чамац са поменуте јахте.

Коначно остварење овог плана било је спречено 15. окртобра 2009. године, када је интервенцијом уругвајске полиције у луци Рио Санта Луциа, Сантиаго Васкез, у близини града Монтевидео, заплењено нешто више од 2.174 килограма кокаина, чистоће од 74 до 97 процената и ухапшен власник јахте хрватски држављанин Анастазије Мартинчић.

Јахта је претходно, уз помоћ гумених чамаца, на уговореном месту натоварена кокаином у водама Аргентине, у ноћи између 12. и 13. октобра. Затим је отпловила за Уругвај, где је дрогу требало да преузме оптужени Милош Цајић, први официр прекоокенског брода "Пигрос", којим је даље требало да буде пребачена преко Атланског океана до Европе.

Осим ове заплене, у оптужници је описана и заплена око 235 килограма кокаина од припадника Шарићеве групе у италијанском граду Тиренија 19. јануара 2009. године, када су ухапшена три припадника, против којих се води поступак у Италији, док су остали тада успели да побегну.