Хашки осуђеници да служе казне у својим земљама

Председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић поново је затражио од генералног секретара УН Бан Ки Муна да се осуђенима пред тим судом омогући издржавање казне у земљама бивше СФРЈ чији су држављани.

Љајић је агенцији Бета потврдио да је генералном секретару УН данас упутио допис са таквим захтевом.

"Гарантујемо пуну безбедност у затворима у којима би били смештени осуђеници и обавезујемо се да неће имати право на превремени отпуст без сагласности Трубунала", рекао је Љајић.

Како је навео, 17 земаља је већ потписало споразум по коме хашки осуђеници могу издржавати казне у њиховим затворима и Србија би била 18. земља.

"Такав споразум не значи да би сви осуђеници који су држављани Србије издржавали казну у затворима у Србији, али неки би", рекао је Љајић и додао да је Србија спремна да прихвати и друге кажњенике.

Србија је већ тражила од генералног секретара УН, које су онивач Трибунала, да буде међу земљама у којима хашки осуђеници издржавају казну.

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц у четвртак 4. јуна поднеће Савету безбедности УН редовни шестомесечни извештај о раду и сарадњи Србије са тим судом.

Реч је о редовном извештају који хашки тужилац подноси о сарадњи Србије и земаља региона са Хагом од како је Међународни суд за ратне злочине установљен.

Брамерцов извештај Савету безбедности

Брамерцов извештај очекује се, као и у јуну прошле године, с посебном пажњом, јер би, уколико буде позитиван, могао да отвори пут за одмрзавање Прелазног трговинског споразума и ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању између Србије и ЕУ.

Извештај који ће главни тужилац трибунал у четвртак поднети највишем телу светске организације још није званично објављен, али је још прошле седмице подељен амбасадорима држава чланица Савета безбедности УН.

У њему се наводи да је Србија начинила "додатни напредак у сарадњи са Хашким тужилаштвом", посебно у делу који се односи на приступ архивама и документима.

У том документу, чију ће коначну верзију Брамерц предочити најмоћнијем телу светске организације наредне седмице, па је самим тим отворен за измене, не помиње се да Србија "у потпуности сарађује" са судом у Хагу.

Ипак, Брамерц је, како су за интернет портал Радио-телевизије Србије рекли западни дипломати који су имали увид у овај извештај, навео и да се "на основу тренутно расположивих информација двојица преосталих бегунаца налазе у домашају српских власти".

Према коментарима званичника у Београду, у документу је споран став према којем су, наводно, преостали оптуженици Ратко Младић и Горан Хаџић доступни властима Србије.

Очекивања да би најновији Брамерцов извештај могао да отвори простор за одмрзавање споразума са ЕУ оснажена су недавно изнетим службеним ставом САД да Београд у потпуности сарађује са Хагом.

То, према оценама званичника и експерата, представља својеврсно признање службама које воде потрагу за преосталим бегунцима, као и званичницима у Београду за политичку спремност да окончају сарадњу са трибуналом.

САД су се тиме придружиле огромној већини чланица ЕУ, предвођених Великом Британијом, које сматрају да је сарадња Србије са Трибуналом у овом тренутку довољна да би се одблокирао напредак Србије према ЕУ.

Због тога неки очекују да би дискусија у Савету безбедности у случају да изостане експлицитна похвала главног тужиоца Србији могла бити бурнија него што је то досада био случај у оваквим приликама.

Тим пре што је потпуно усамљена у супротном ставу, из сопствених унутрашњеполитичких разлога, остала Холандија, која заступа став да је једини доказ сарадње Србије са трибуналом хапшење преосталих оптуженика генерала Ратка Младића и Горана Хаџића или евентуално ескплицитан став главног тужиоца да Србија "у потпуности сарађује са Трибуналом".