Одложена одлука о Ганићу

Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио је да је рочиште о изручењу члана ратног Председништва БиХ Ејупа Ганића, осумњиченог за напад на припаднике ЈНА у Сарајеву 1992. године, одложено на захтев Ганићеве одбране за 20. април.

Вукчевић је рекао да се одлука лондонског суда, по захтеву Србије за изручење Ејупа Ганића, може очекивати до краја јуна.

Данас је у Лондону одржано прво рочиште, а тужилац Вукчевић је рекао да је задовољан првим наступом лондонског тужиоца који заступа захтев Србије за екстрадицију Ганића.

"Овде се не ради о некој конкурентности захтева за екстрадицију. Постоји само наш захтев за екстрадицију, а не постоји захтев Босне и Херцеговине. Босанска страна тражи одбацивање захтева Србије за екстрадицију Ганића, што ја тумачим тако да они и неће да му суде", рекао је Вукчевић.

Тужилац је указао да би захтев БиХ за екстрадицију као и захтев Србије, морао да садржи елементе из који произилази да би му и они судили, али да, како је истакао, тога нема.

Вукчевић је навео да је на данашњем рочишту лондонски тужилац који заступа захтев Србије изнео аргументе "на прагматичан начин" и да је босанска страна, када је добила реч, била, по његовој оцени, затечена.

"У недостаку аргумената почели су дисквалификацијама, позивајући се на то да нисмо изручили Ратка Младића, да на тај начин другим средствима поново судимо жртвама БиХ, помажемо (Радовану) Караџићу у његовој одбрани. Сметало им је чак и моје присуство у судници говорећи да је то политички притисак на енглески суд", рекао је Вукчевић.

Након рочишта које је заказано за 20. април, иду значајнија рочишта на којима ће се одлучивати о отварању екстрадиоционог поступка, навео је Вукчевић.

Члан правног тима одбране Ганића Дамир Арнаут изјавио је за сарајевске медије да се данас расправљало о датумима за екстрадицијски процес, који је започет.

"Ми смо данас први пут од Републике Србије добили захтев за екстрадицију", рекао је Арнаут и додао да је све што се налази у том захтеву Хашки трибунал већ истражио и одбацио, односно, како је рекао Арнаут, утврдио да "нема елемената кривичног дела нити одговорности".

Процедура лондонског суда

Заменик тужиоца за ратне злочине Србије Бруно Векарић рекао је да ће се поштовати свака одлуку Суда.

"Желимо отворен дијалог са колегама тужиоцима из Босне и ово може да буде полигон где можемо да разменимо аргумента да се овакве ситуације не би понављале. Одавно смо на позицији да потпишемо узајамно споразумно уступање доказа и формирање заједничиких истражних тимова," рекао је Векарић.

Векарић је истакао да постоји процедура коју спроводи суд у Лондону у овом поступку, која се пре свега тиче провера навода захтева, његове процедуралне ваљаности и формалности, али са друге стране, даје се могућност Ганићевој одбрани да реагује кроз одређене приговоре и акте.

"Када суд одлучи о томе коме ће изручити Ганића, после предмет евентуално уступа министру унутрашњих послова који доноси конкретну одлуку о његовој евентуалној екстрадицији", рекао је Векарић.

Ганић је 1. марта ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по потерници српског Интерпола, а десет дана касније је пуштен из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 фунти и забрану напуштања Велике Британије до одлуке Суда о његовој екстрадикцији.

Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду покренуло је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због основане сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из Босне и Херцеговине, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици у Сарајеву, почетком маја 1992. године.