Укинута пресуда за пребијање Николе Ковачевића

Врховни суд Србије укинуо је пресуду и вратио на поновно суђење предмет у којем су Ненад Поповић и Никола Мандић осуђени за наношење тешких телесних повреда вршњаку Николи Ковачевићу на школском одмору, од којих је после три дана умро.

У саопштењу Врховног суда наводи се да су уважене жалбе бранилаца Поповића и Мандића, који су у међувремену постали пунолетни, а Врховни суд је оценио да је првостепена пресуда заснована на "апсолутно битној повреди" одредаба кривичног поступка.

Додаје се да је изрека пресуде неразумљива и противречна самој себи и разлозима пресуде, а не садржи ни разлоге о одлучним чињеницама, док су разлози који су дати потпуно нејасни и у знатној мери противречни, па се првостепена пресуда "не може испитати ни у погледу утврђеног чињениццног стања нити у погледу правне оцене дела".

Ученик београдске гимназије " Никола Ковачевић пребијен је 14. марта 2005. године у близини , а од задобијених повреда умро је три дана касније.

14. марта 2005.  у близини београдске гимназије "Свети Сава" током одмора, када је у дисконту куповао сококо, после краћег вербалног конфликта између групе малолетника и шеснаестогодишњег Николе Ковачевића ученика те школе. Дошло је и до физичког разрачунавања.

У једном тренутку Ковачевић је, узмичући уназад пред ударцима, пао леђима на плочник и ударио главом у решетку. После тога група малолетника се разбежала, а Ковачевић је пребачен у Ургентни центар, где је после три дана преминуо.

Поповић и Мандић осуђени су 19. септембра 2008. године пред Окружним судом у Београду на по три године малолетничког затвора.

"По мишљењу Врховног суда, првостепени суд није дао одговарајуће разлоге када је одбио предлог одбране да се отклоне евидентне разлике у погледу општег здравственог стања Николе Ковачевића и чињеница у вези са настанком телесних повреда и механизмима њиховог наношења", наводи се у саопштењу Врховног суда.

Додаје се да је првостепени Окружни суд у Београду одбио предлоге одбране да на суђењу буду непосредно саслушани вештаци са Војномедицинске академије и Судско-медицинског одбора Медицинског факултета у Београду ради усаглашавања њихових опречних налаза и мишљења, уз образложење да то не би дало никакве резултате.

Врховни суд је оценио да је првостепени суд морао да покуша да отклони несагласности у налазима тих вештака, а ако то није било могло да се оствари, онда је морао да затражи вештачење преко других судских вештака.

"Тек тада би првостепени суд могао да утврди узрочно-последичну везу између радњи оба малолетника и смрти малолетног Ковачевића", наводи се у образложењу одлуке Врховног суда Србије.