У Специјализованим већима у Хагу у 10 часова изриче се првостепена пресуда четворици бивших команданата такозване ОВК – Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, који су оптужени за ратне злочине и злочине против човечности над најмање 407 притвореника, од којих су најмање 102 убијена. Атмосфера у Хагу је напета - од јуче у град пристижу Албанци из различитих делова Европе, а за данас су најављени и масовни протести, јавља извештач РТС-а.
Дан одлуке у Хагу – изрицање пресуде Тачију, Краснићију, Весељију и Сељимију; напето и пред судом и у Приштини
Адвокат и бивши војни тужилац Драган Пашић изјавио је за РТС да би осуђујућа пресуда, према његовом мишљењу, ишла свима у прилог јер нема колективне одговорности и јер би кривци имали име и презиме.
Законски заступник Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ Славиша Вуксановић истиче да није реч само о казни, већ да породице три деценије траже истину и одговор на питање шта се догодило са њиховим најмилијима.
У Специјализованим већима у Хагу све је спремно за изрицање првостепене пресуде Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, четворици бивших команданата такозване ОВК, оптужених за ратне злочине и злочине против човечности.
Изрицање пресуде требало би да траје између сат и сат и по, с обзиром на сложеност овог предмета. Уочи почетка, међу новинарима који прате процес могу се чути различита очекивања – од ослобађајуће до осуђујуће пресуде.
Током више од три и по године суђења, из поступака и изјава судског већа није се могло јасно наслутити каква ће бити коначна одлука.
Атмосфера у Хагу је напета, а од јуче у град пристижу Албанци из различитих делова Европе, а за данас су најављени и масовни протести, извештава новинарка РТС из Хага Тихана Бајић. Испред суда и у његовој околини појачано је присуство новинарских екипа
У згради суда очекују се породице четворице оптужених, бројне новинарске екипе из Србије, са Косова и Метохије и из Албаније, као и представници привремених институција у Приштини.
После више од три године суђења, пажња је сада усмерена на судско веће и тренутак када ће бити саопштена одлука о четворици бивших команданата такозване ОВК.
Тужилаштво је током суђења тврдило да је доказало кривицу четворице оптужених за прогон, затварање, друга нехумана дела, мучење, убиство и присилни нестанак, као и за четири тачке оптужнице за ратне злочине – незаконито или произвољно лишавање слободе, сурово поступање, мучење и убиство.За та дела тражи казну од 45 година затвора.
Према наводима тужилаштва, жртве су били Срби, Роми и Ашкалије, цивили за које се веровало да сарађују са српским властима, као и Албанци који су подржавали Демократски савез Косова или били повезани са њим и другим странкама које су сматране противницима ОВК. На мети су били и Албанци који нису желели да се придруже ОВК или је подрже, људи који су сматрани противницима на основу свог садашњег или бившег запослења, као и они који су се дружили са Србима.
Злочини су, према оптужници, почињени најкасније од марта 1998. до краја септембра 1999. године на више од 40 локација широм Косова и Метохије, као и у Куксу и Ћахану на северу Албаније.
Хaшим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи оптужени су за ратне злочине и злочине против човечности над најмање 407 притвореника, од којих су најмање 102 убијена.
Тужилаштво је тврдило да су оптужени имали снажну заједничку улогу као кључни чланови Главног штаба ОВК, као и да су имали намеру и знање о злочинима, ефективну контролу на терену и значајан допринос заједничком злочиначком подухвату.
Према наводима тужилаштва, заједнички циљ био је успостављање контроле над целим Косовом и Метохијом путем насиља над онима који су сматрани противницима.
Током суђења изнети су и детаљи о мучењу притвореника. Сајмон Лоус, који заступа 156 учесника у поступку у својству жртава, рекао је да су припадници ОВК показали "невероватну свирепост и суровост екстремних размера“.
Одбрана је, с друге стране, оценила да тужилаштво није доказало наводе из оптужнице и затражила ослобађајућу пресуду за све оптужене.
Адвокати одбране тврдили су да ОВК није имала јединствену командну структуру и да њени лидери нису имали контролу над дешавањима на терену.
Тачијева одбрана је током поступка позвала седам сведока, међу којима су били бивши командант НАТО-а Весли Кларк, бивши помоћник америчког државног секретара Џејмс Рубин, некадашњи амерички изасланик у Приштини Кристофер Хил и Џок Кови, бивши заменик шефа администрације Унмика под Бернаром Кушнером.
Првобитна оптужница потврђена је 26. октобра 2020. године, а измењена у септембру 2021. и априлу и септембру 2022. године. Мање редигована верзија оптужнице поднета је у фебруару 2023. године и она је важећа оптужница у овом поступку.
Четворица оптужених налазе се у притвору у Хагу од новембра 2020. године, док је суђење почело у априлу 2023. године.
Завршне речи одржане су од 9. до 18. фебруара ове године.
Током суђења сведочила су 134 сведока – 125 које је позвало тужилаштво, два пред представницима жртава и седам које је позвала одбрана. У писаном облику прихваћена су и 164 сведочења, док је тужилаштво у доказни материјал увело око 3.000 предмета.
За данас су најављена масовна окупљања и демонстрације у Приштини и другим градовима на КиМ које су имале своју увертиру у суботу.
Због тога су САД, Француска и Уједињено Краљевство издали упозорења својом држављанима да 16. септембра ограниче своје кретање и избегавају подручја у којима се одржавају демонстрације.
Против Хашима Тачија води се и одвојени поступак због ометања правде и покушаја утицаја на сведоке, у којем су оптужена још четворица бивших припадника ОВК. Тужилаштво је за Тачија затражило казну од шест година затвора.
Током рата 1998. и 1999. године припадници ОВК починили су бројне злочине, убиства и отмице над припадницима Војске Југославије и полиције, Србима и другим неалбанцима, као и над Албанцима који су одбијали да подрже или се придруже ОВК.
