Борба са ватром у Србији – пожаришта се смирују, али ветар доноси нове проблеме

Марко Маринковић из "Војводинашума", гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавио је да је пожар на Делиблатској пешчари и даље активан унутар граница противпожарних пруга, које су широке и атипичне и крећу се у распону од 30 до 50 метара. У кратком року успели су да их направе у дужини од 60 километара.

"Постоје још увек три велика и два мања жаришта, а пожар се гаси у оквиру тих граница. Пратимо ситуацију 24 сата дневно. Циљ је да одбрамбене пруге одбранимо и да их пожар не пробије", истиче Маринковић.

Према његовим речима, користе Национални интелигентни мониторинг шума Републике Србије, а према подацима од јуче, опожарено је 3.065 хектара. Настављају сарадњу са МУП-ом, који руководи акцијом.

"Имамо свакодневно више од 300 људи на терену, 70 машина и хеликоптере по потреби. Ситуација је стабилнија, али није безбедно. Терен је такав да не можемо да се опустимо и очекујемо да ће пожар бити угашен у релативно кратком временском периоду, односно за дан, два или три", наводи Маринковић.

Даноноћна дежурства

Маринковић истиче и да је први пожар избио 21. јула на месту где је добра превентива спровођена у централном, неприступачном делу Делиблатске пешчаре, а пожар је детектован видео-надзором.

"Пожар је уочен 21. јула и угашен је, а од тада су организована дежурства 24 сата, са по 20 људи. Све време смо на терену. Све је урађено како треба. После тога се пожар јавио 26. јула, па 2. августа и све време је гашен и локализован. Дежурне екипе су поново 5. августа снимиле активирање пожара, када је један инжењер лакше повређен", прича Маринковић.

Маринковић указује да је реч о пешчаној подлози обогаћеној хумусом који се налази на површини. Када се томе додају ветрови који мењају правац, јасно је зашто је било тешко зауставити ширење пожара.

Додаје да ће се три месеца након гашења пожара радити план санације штете, који ће бити оперативан и детаљан, уз ангажовање шумарске струке и симулирање природних услова.

"Пашњаци ће се на Делиблатској пешчари брзо обновити, као и багреми уз наше минималне мере, али је битно да уведемо лишћаре где можемо да обогатимо мешовитост", објашњава Маринковић.

Проблеми са ветровима и штетом

Никола Петрић из "Србијашума", који се налази на крајњем источном ободу Столова, каже да ситуација још није под контролом и да пожар и даље има два фронта, јер дува јак ветар.

"Између та два фронта налази се највише ватрогасаца, где је и највеће горење, као и радника ЈП 'Србијашуме'", каже Петрић.

Наглашава, такође, да на дугим планинским косама ватра не може да се гаси са земље јер је ризик од повређивања ватрогасаца превелик, што би могло да доведе до још тежих последица.

Подсећа да је пожар прво избио у близини железничке пруге Краљево–Рашка, која се налази у близини Ибарске магистрале, и да се одмах кренуло са изласком на терен.

"Еколошка штета, која ће се процењивати након потпуног гашења пожара, сигурно је велика и моћи ће да се посматра на више нивоа. Директна штета на биљним врстама је велика. Око 700 биљних таксона је препознато, што чини петину свих биљака у Србији. Може и голим оком да се види колико има угљенисаног материјала", наводи Петрић.