Генерал Весли Кларк у Хагу: Хашим Тачи није био командант ОВК

Генерал Кларк је, као сведок одбране, навео да се током и непосредно после рата на Косову у три наврата састајао са Хашимом Тачијем, али да током тих сусрета није стекао утисак да је био командант какве организоване формације.

"Други пут сам се састао са Тачијем пред почетак операције ваздушних удара. Био је само један од многих. Имао је бољу фризуру и бољу одећу и није добро говорио енглески. Тешко смо комуницирали, али сам знао да није био командант војске", рекао је Кларк.

Одбацио је и могућност да је прогон неалбанског становништва, после јуна 1999. године, био организован, наводећи да се радило о индивидуалним акцијама.

"Да смо имали информације да је у такве ствари била укључена ОВК, жестоко бисмо реаговали", рекао је Кларк, наводећи да је на располагању имао информације од тајних служби, снага Кфора, мисије Уједињених нација, дипломатске депеше и извештаје о инцидентима.

Истовремено, оптужио је Србе тврдећи да је "северно од реке Ибар у то време било пуно насиља", односно да је у току био "организован српски покушај да етнички очисте део северно од Ибра".

Пре Кларка, као сведоци одбране у Хагу су сведочили некадашњи званичник Стејт департмента Џејмс Рубин, заменик шефа УНМИК-а Џок Кови, саветник делегације косовских Албанаца током конференције у Рамбујеу Пол Вилијемс, као и некадашњи амбасадор САД у Скопљу Кристофер Хил. 

"Мислим да су биле укључене српске паравојне јединице и специјалне снаге. Послао сам војнике који нису били Французи како бих сачувао шансу да Албанци опстану северно од Ибра", рекао је Кларк.

Навео је и да НАТО није имао прецизне податке о броју становника на Косову, па да није могао да "процени колико је Срба отишло", али је оценио да је "отимање земље, пољопривредних машина и објеката било део индивидуалних акција".

Хашим Тачи, бивши шеф тајне полиције Кадри Весељи, портпарол ОВК Јакуп Краснићи и некадашњи члан главног штаба ОВК Реџеп Сељими, после озбиљне истраге и испитивања неколико стотина сведока, оптужени су пред Хашким трибуналом за убиства, мучења, злостављања, застрашивања и прогон Срба, Рома, али и политичких противника међу косовским Албанцима, од марта 1998. до септембра 1999. године.

Тужилаштво Специјалног суда за злочине ОВК наводи да се четворица лидера терете за злочине почињене против стотина цивила, због чега сносе индивидуалну одговорност, те да су били део систематских напада на особе за које су сматрали да делују против ОВК.

Последњи састанак са Тачијем, навео је пензионисани амерички генерал, био је на захтев првог команданта Кфора, британског генерала Мајка Џексона, који је, наводно, имао тешкоће да регионалне команданте убеди да предају оружје у складу са споразумом о демилитаризацији ОВК.

"Била је прилично сирова организација. Није као да су пуковници давали наређења капетанима. То су били регионални команданти који су штитили своје заједнице... Дуже од деценије су били под репресијом, албански језик није био дозвољен у школама. То су били локалци који су ризиковали животе како би спасили сународнике. Тачи је тада стајао сам по страни и остали команданти су га игнорисали. Његов утицај био је ограничен", рекао је Кларк.

"Он је био портпарол, свеже ошишан и западњачког изгледа. Није деловао као човек који се годину или две борио по шумама. Он није контролисао ситуацију", рекао је некадашњи командант снага НАТО-а у Европи.

Кларк је, такође, навео да снагама "Ослободилачке војске Косова" НАТО није пружао информације о кретању и положајима јединица Војске Југославије, те да је стекао утисак да су борци "били мотивисани", али да та формација "није имала командну и контролну структуру".

Препричавајући један од разговора са Тачијем, Кларк је рекао да је политичког лидера питао: "Где су они, где сте ви? Где да нападнемо?", али да није добио никакве конкретне информације.

Резултат такве ситуације, тврди амерички генерал, биле су грешке током бомбардовања, попут напада на колону албанских избеглица код села Кориша у мају 1999. године, када је погинуло 87 људи.

"Напали смо једно место где су, како су обавештајци тврдили, српске снаге и команда. Виделе су се антене као и возила око зграде, али се испоставило да се ради о Албанцима које су Срби притворили и окружили возилима како не би побегли", рекао је генерал Кларк.

НАТО је пак недуго после тог напада тврдио да су врели мотори трактора заварали пилоте који су их, прогласивши их за оклопна возила, засули пројектилима.

"То је била легитимна војна мета... НАТО не може да протврди број жртава који су изнеле српске власти ни разлог због којег су се цивили нашли на овој локацији у време напада", навео је тада НАТО.

Навео је и да су ваздушне снаге НАТО-а надгледале покрете српске полиције и снага Војске Југославије, али да на "страни ОВК једноставно није било шта да се види".

Генерал Весли Кларк ће сведочење наставити у уторак.

Тачијеви браниоци, Грегори Кихо и Лука Мишетић, који су својевремено пред Хашким трибуналом успешно одбранили хрватског генерала Анту Готовину, почетне ставове одбране засновали су на тврдњама да бивши политички лидер ОВК није имао стварну моћ, већ да је она лежала у рукама команданата оперативних зона.

Аналитичари сматрају да ће исход суђења четворици команданата ОВК имати потенцијално огроман утицај на историјско виђење рата на Косову, посебно јер су идејни творци бомбардовања тадашње СР Југославије зарад такве акције редефинисали појам војне интервенције засноване на хуманитарним разлозима.

Суђење у Хагу би могло, кад се једном оконча, да баци додатно светло на низ недовољно разјашњених околности које су пратиле како настанак и деловање ОВК, тако и све оно што се дешавало након последњег рата у 20. веку, до данас.