Спасавање редова Тачија - суђење за ратне злочине, или ко је командовао, а ко је био агент ЦИА

Некадашњи портпарол Стејт департмента и сарадник државне секретарке Мадлин Олбрајт, Џејмс Рубин и саветник преговарачког тима косовских Албанаца током преговора у Рамбујеу, Пол Вилијамс су целе недеље, пред Специјалним судом за ратне злочине ОВК, убеђивали судско веће да Хашим Тачи и још тројица некадашњих лидера ОВК никако не могу да буду одговорни за недела која им се стављају на терет, јер њихове функције, ма колико биле звучне, нису имале стварни утицај на развој ситуације на терену.

Некадашњи политички лидер ОВК, Хашим Тачи, један од команданата Реџеп Сељими, шеф обавештајне службе Кадри Весељи и портпарол ове формације Јакуп Краснићи оптужени су за више од 100 убистава Срба, Албанаца и Рома од марта 1998. до септембра 1999. године, као и нелегално хапшење и злостављање у десетак логора које су држали припадници ОВК.

Списак злочина за које су оптужени Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи укључују и нелегална хапшења и прогон, окрутни третман, мучење, убиства и отмице, чиме су починили дела која су квалификована као ратни злочини и злочини против човечности, за које се терете и по командној одговорности.

Током претходне две године, тужилаштво је испитало 125 сведока и извело око 3.000 материјалних доказа. Међународни притисак, који је и довео до формирања овог суда, производ је извештаја специјалног известиоца Савета Европе, Дика Мартија о везама лидера ОВК са ратним злочинима и организованим криминалом.

Тачијева одбрана најавила 11 сведока, Рубин први у судници

Џејмс Рубин је у судницу ушетао као некадашњи човек од поверења државне секретарке Мадлен Олбрај, која га је на преговоре у Рамбује послала, како би Тачија, тада нову звезду политичке сцене косовских Албанаца, наговорио да пристане на споразум.

Из замка у Рамбујеу су обојица, Тачи и Рубин, изашли као звезде светске дипломатије и балканске политике, пре свега јер је изасланик Мадлен Олбрајт успео да постави Тачија на чело делегације косовских Албанаца и да га, касније, убеди да прихвати понуђени документ.

Други сведок одбране, амерички дипломата Пол Вилијемс, који је у Рамбујеу био саветник делегације косовских Албанаца, пак, објаснио је како се Тачи уопште нашао на челу албанског тима.

Пред почетак конференције, Албанце су представљале три особе - Тачи, лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова и Реџеп Ћосја, који су тајним гласањем, рекао је Вилијемс, изабрале лидера. Ругова и Тачи су гласали за себе, а Ћосјин глас је у великој мери одредио даљи ток косовске кризе.

И Рубин и Вилијемс су потврдили тезу одбране да Тачи, током трајања сукоба, није имао стварну моћ, већ да је она лежала у рукама коменданата оперативних зона, којих је на Косову током рата било шест, уз седму у Македонији која у тој фази кризе није активирана.

Истовремено, Рубин је рекао да је Вашингтон желео да од Тачија "направи лидера", те да је између САД и ОВК временом изграђен партнерски однос, иако је Америка у први мах ту формацију прогласила терористичком организацијом.

"Желели смо да будемо сигурни да смо на страни добрих и нисмо желели да буду жртве. Али, нису могли да буду жртве ако и само чине ратне злочине или заступају ставове радикалних исламиста", рекао је Рубин.

Некадашњи амерички дипломата је одбацио листом све делове оптужнице који се односе на умешаност лидера ОВК у ратне злочине, тврдећи да би за САД било јако лоше уколико би се такве оптужбе показале истинитим.

"И приватно и јавно сам му (Тачију) више пута рекао - Хашиме, покренули смо рат због вас, борили се за вас, и за вас смо под знак питања ставили свој кредибилитет. Било би јако јако лоше уколико би ви Србима учинили оно што су они чинили вама", објаснио је Рубин.

Од тренутка када су, средином јуна 1999. године, снаге НАТО ушле на Косово, са те територије протерано је више од 200.000 Срба.

Није било ратних злочина, Харадинај радио за ЦИА

Рубин је, такође, навео да је од обавештајних служби, стручњака за спољну политику и званичника Пентагона тражио да се изјасне да ли је ОВК била умешана у ратне злочине и да "никада није добио потврду таквих гласина".

"Није био истинит ни један од навода о његовој (Тачијевој) улози ни о улози команданата ОВК. Ништа није било истина", рекао је Рубин пред судом у Хагу.

Сличне наводе пред судом је поновио и Вилијемс, који је истакао да Тачи није имао директну команду над јединицама ОВК на терену, већ су одлуке доносили команданти оперативних зона.

Рубин је, пак, команданта оперативне зоне Дукађин и главног Тачијевог ривала, Рамуша Харадинаја описао као особу са којом је Централна обавештајна агенција, ЦИА, годинама пре рата одржавала контакте.

"Када сам 1999. године отишао на Косово састао сам се са свим шефом ЦИА и свим агентима и тада сам сазнао за њихову везу са Харадинајем и да су ти контакти трајали годинама", рекао је Рубин.

Харадинај је, дан, касније потврдио да директна комуникација са западним обавештајним службама никада није престајала. "Комуницирамо и данас", рекао је Харадинај.

Оптужнице, суђење и последице

Хашим Тачи, заједно са бившим шефом тајне полиције Кадријем Весељијем, портпаролом ОВК Јакупом Краснићијем и некадашњим чланом главног штаба ОВК Реџепом Сељимијем, после озбиљне истраге и испитивања неколико стотина сведока, оптужени су пред Хашким трибуналом за убиства, мучења, злостављања, застрашивања и прогон Срба, Рома, али и политичких противника међу косовским Албанцима, од марта 1998. до септембра 1999. године.

Тужилаштво Специјалног суда за злочине ОВК наводи да се четворица лидера терете за злочине почињене против стотина цивила, због чега сносе индивидуалну одговорност, те да су били део систематских напада на особе за које су сматрали да делују против ОВК.

Тачијеви браниоци, Грегори Кихо и Лука Мисетић, који су својеверемено пред Хашким трибуналом успешно одбранили хрватског генерала Анту Готовину, почетне ставове одбране засновали су на тврдњама да бивши политички лидер ОВК није имао стварну моћ, већ да је она лежала у рукама команданата оперативних зона.

Тачи је током целе политичке каријере имао словио као особа са харизмом, која је недостајала његовим саборцима, али и ривалима. Западне дипломате му највећу ману налазе у чињеници да, упркос бројним покушајима, није успео да се склони од сенке герилца која га је пратила и лошег утицаја некадашњих сабораца.

Кроз његову канцеларију продефиловали су државна секретарка САД Мадлен Олбрајт, Бил и Хилари Клинтон, британски премијер и један од најватренијих подржавалаца ОВК Тони Блер. Пио је пиво са Педијем Ешдауном, а Џозеф Бајден га је у јулу 2010. године, у време када је био потпредседник САД, упоредио са Џорџом Вашингтоном.

Аналитичари сматрају да ће исход суђења четворици команданата ОВК имати потенцијално огроман утицај на историјско виђење рата на Косову, посебно јер су идејни творци бомбардовања тадашње СР Југославије зарад такве акције редефинисали појам војне интервенције засноване на хуманитарним разлозима.

Суђење у Хагу би могло, кад се једном оконча, да баци додатно светло на низ недовољно разјашњених околности које су пратиле како настанак и деловање ОВК, тако и све оно што се дешавало након последњег рата у 20. веку, до данас.