Пресуде за злочин у Банском Ковачевцу

Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду осудило је Панета Булата на 15, а Радета Вранешевића на 12 година затвора, због убиства шесторо цивила хрватске националности у Банском Ковачевцу, у Хрватској, марта 1992. године.

У образложењу пресуде истакнуто је да су цивили који нису припадали ни једној ратној, војној ни полицијској формацији убијени из аутоматске пушке и пиштоља "шкорпион" и да су њихова тела неколико дана касније спаљена.

Прецизирано је да је Булат пуцао у жртрве из пиштоља, а Вранешевић из аутоматске пушке, као и да је Булат у једну од жртава, која је давала знаке живота, додатно пуцао из пиштоља, наведено је у образложењу пресуде.

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић рекао је новинарима да је овом пресудом задовољена правда.

Векарић је додао да ова пресуда показује да се Србија суочила са злочинима из протеклог периода од којих жели да се дистанцира.

Заменик тужиоца за ратне злочине је навео да пресуда указује и на значај сарадње Тужилаштва Србије и Хрватске подсетивши да је ово један од 28 предмета на којима сарађу представници два Тужилаштва.

Негирали наводе оптужнице 

Булат и Вранешевић су у завршним речима одбацили све наводе оптужнице, наводећи да остају при својим ранијим изјавама да нису починили злочине и убили хрватске цивиле.

Оптужница терети Булата, некадашењег помоћника команданта за безбедност Војске Републике Српске Крајине, и Вранешевића, војника из његовог батаљона, да су у Банском Ковачевцу убили шест цивила, од 63 до 81 године старости.

По Булатовом наређењу, од 19. до 23. марта 1992. године, у дворишту једне куће, пуцали су на Гргу Михалића, Бару Михалић, Кату Михалић, Веронику Крупић, Мару Лесар и Мару Ђерек.

Тела жртава су бацили у бунар, који су после минирали.

Жупанијски суд у Карловцу покренуо је, по окончању оружаних сукоба, истрагу против Булата и Вранешевића због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва.

С обзиром на то да су обојица имали пребивалиште у Србији, а на основу Споразума о сарадњи са Државним тужилаштвом Хрватске и Закона о сарадњи између две земље о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима, предмет је преузело Тужилаштво за ратне злочине Србије.

Суђење је пред Већем за ратне злочине Окружног суда у Београду почело 2. септембра 2008. године, а током поступка саслушано је 45 сведока.