Жалба Караџића на одлуку о наставку суђења

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић уложио је жалбу на одлуку којом је Претресно веће Хашког трибунала одбило његов захтев за одлагање суђења до 17. јуна, објавио је суд у Хагу.

Захтев за одлагање доказног поступка, Караџић је засновао на тврдњи да, због одлуке судског секретаријата коју је у међувремену преиначио председник Трибунала Патрик Робинсон, у протекла три месеца није могао да се припрема за процес, пошто му суд није плаћао сараднике.

Одлуку судије Робинсона да Трибунал исплати трошкове за припрему одбране од почетка суђења 26. октобра до 1. марта, Караџић је у жалби протумачио као потврду да у том периоду није могао да се припрема без сарадника који нису били плаћени.

Караџић, који се брани сам, стога је жалбом поново затражио да суђење, исказом првог сведока, буде настављено 17. јуна, односно пошто му буду надокнађена три месеца и три недеље за припрему које је, како тврди, изгубио.

Као додатни аргумент, Караџић наводи да претресно веће, које је одлучило да процес настави, практично занемарило ту одлуку председника Трибунала, што је супротно правилима суда. Уводну реч одбране, Караџић је пред Трибуналом одржао 1. и 2. марта.

Претресно веће којим председава О Гон Квон намеравало је да 3. марта саслуша првог сведока оптужбе, али је то сведочење одложило док апелационо веће суда не одлучи о Караџићевој жалби. За одлуку апелационог већа о Караџићевој жалби не постоји рок.

Оптужени бојкотовао почетак суђења

Суђење Караџићу почело је пред Хашким трибуналом 26. октобра прошле године уводном речју оптужбе. Оптужени је почетак суђења бојкотовао тврдећи да му суд није дао довољно времена да се припреми.

Пошто је тужилац Алан Тигер 2. новембра завршио уводну реч, судије су три дана касније донеле одлуку да Караџићу поставе браниоца који ће његово заступање преузети у случају да се оптужени не појави у судници.

Процес је настављен 1. марта уводном речју одбране, коју је одржао Караџић, а у судници је био присутан и судски постављени бранилац Ричард Харви.

Бивши председник Републике Српске је у две тачке оптужен за геноцид над несрбима у Сребреници и још седам босанских општина, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца током рата у БиХ 1992-95.

Оптужница против Караџића усредсређена је на: етничко чишћење Муслимана и Хрвата широм БиХ 1992-95; кампању терора против цивила током опсаде Сарајева у истом периоду; узимање УН особља за таоце у мају и јуну 1995, те геноцид у Сребреници у јулу 1995. године.