Затражено изручење Ганића

Министарство правде Србије саопштило је да је Великој Британији упутило молбу за изручење бившег члана ратног Председништва БиХ Ејупа Ганића.

Молба са обимном судском документацијом упућена је Великој Британији ради предаје Ганића Вишем суду у Београду, да би се довршио кривични поступак који се против њега води у Србији.

Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен рекао је Танјугу да Србија располаже чврстим доказима о учешћу Ганића у нападу на колону ЈНА у Сарајеву 1992. године.

"Министарство правде је Великој Британији упутило званичан захтев за изручење Ганића Србији због злочина у Добровољачкој улици 1992. године, као и више стотина страна конкретних доказа који јасно говоре о учешћу и о самом злочину, како Ганића, тако и других лица која су учествовала у том догађају", прецизирао је Хомен.

Према његовим речима, у овом тренутку је најважније да ниједно од лица осумњичених за ратне злочине не избегне правду, односно да буду одговорни, навео је Хомен и додао да је мање битно да ли ће због тога одговарати пред Хашким трибуналом, или пред судовима бивших југословенских република.

Британски суд одредио је да Србија молбу за изручење Ганића и пратећу судску документацију треба да достави до 7. априла.

Председавајући Председништва БиХ Харис Силајџић отпутовао је данас у Велику Британију да би пружио подршку Ејупу Ганићу.

Силајџић ће се сусрести са властима Велике Британије, а уколико Ганић сутра не буде пуштен из притвора, састаће се и са њим.

Додик: Силајџић злоупотребио функцију

Премијер Владе Републике Српске Милорад Додик оценио је раније да би Силајџић злоупотребио своју функцију и послао лошу поруку ако би отпутовао у Лондон и посетио Ејупа Ганића у притвору.

"Ако Силајџић користи функцију члана Председништва БиХ како би се уплитао у пуноважни судски поступак, онда говори о политичкој поруци која овде није добродошла. На тај начин се врши притисак на правосуђе, пре свега Велике Британије да одустане од онога што је сасвим легитимно и легално, а то је судски прогон свих оних који су осумњичени за учешће у ратним злочинима", рекао је Додик.

Додик је оценио да нико ко је био у руководству у току рата са било које стране не треба да се осећа сигурним да његово учешће у злочинима није недоказиво.

"Не верујем да постоји велика љубав између Силајџића и Ганића, мислим да Силајџић ту више брани себе за неколико месеци, да му се иста судбина не би десила, јер и он је човек који је имао значајну улогу у руковођењу и политичкој припреми рата", рекао је Додик.

Ганић је ухапшен 1. марта, на аеродрому Хитроу у Лондону, на основу потернице коју је за њим и још 18 особа из БиХ, Србија расписала због напада на колону ЈНА у Сарајеву, 3. маја 1992. године.

Истрага због три кривична дела

Српски правосудни органи покренули су истрагу против Ганића децембра 2008. године због сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно споразуму о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.

Решењем о спровођењу истраге, Ганићу се стављају на терет три кривична дела - ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.

Ејуп Ганић је рођен у Србији, код Новог Пазара.

Ганић је у Председништво БиХ изабран 1990. године, а на почетку рата (1992) био је председник Кризног штаба БиХ.

Као члан Председништва БиХ и потпредседник Федерације БиХ, Ганић је, 23. јула 1996. године, допутовао у прву званичну посету СР Југославији после рата, где је разговарао са званичницима СРЈ и са тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем, на чији позив је и дошао у Београд.

Функцију председника Федерације БиХ обављао је и од 28. децембра 1999. до 28. фебруара 2001. године.

Главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте потврдила је, 3. јуна 2004, да Трибунал у Хагу води истрагу против Ејупа Ганића.