Ганић остаје у притвору

Британски суд одбацио је захтев да члан ратног Председништва БиХ Ејуп Ганић буде пуштен на слободу уз кауцију.

Судија Основног суда у Вестминстеру Квентин Перди донео је одлуку о задржавању Ганића у притвору до наредног рочишта пред судом у Лондону следеће седмице.

Најављујући жалбу, Ганићев правни саветник Дамир Арнаут каже да је начињен велики пропуст, јер је на Суд, уместо Ејупа Ганића, грешком доведена друга особа.

Новац за кауцију од 200 хиљада фунти за Ганића који је по потерници из Србије ухапшен у Лондону, обезбедила је Санела Џенкинс, Сарајка удата за богатог британског банкара.

Ганићу, који је у понедељак ухапшен на аеродрому Хитроу у Лондону по захтеву Србије, одређен је притвор, а његово изручење траже и Србија и БиХ.

Тужилаштво БиХ упутило је јутрос захтев Великој Британији за изручење Ганића Босни и Херцеговини на даље процесуирање, потврдио је портпарол тужилаштва Борис Грубешић, преноси "Дневни аваз".

У Лондон ће бити прослеђена и сва потребна пратећа документација о истрази која се у случају "Добровољачка", за коју Србија терети Ганића, води у Тужилаштву БиХ.

Помоћник министра спољних послова Босне и Херцеговине Зоран Перковић каже да се евентуални дипломатски имунитет користи само у службеним посетама.

"У случају да је господин Ганић био у службеној посети, онда је имао право на дипломатски имунитет. Уколико се ради о приватној посети, а у том случају се носе дипломатске исправе, онда на тај имунитет нема право. Односно, нико нема право да приватно путује са дипломатским пасошем", рекао је Перковић.

Маловић: Захтев Србије има основа

Србија тражи изручење Ганића због напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици, у Сарајеву, у мају 1992. године.

Министарство правде Србије најављује да ће, иако је рок 14. март, већ ове недеље доставити Лондону захтев за изручење и сва тражена документа. И поред тога што је Интерпол прошле године суспендовао црвене потернице за Ганићем у случају "Добровољачка", захтев има основа.

"И поред тога што је прошле године Интерпол суспендовао захтев Србије за расписивањем црвене потернице за Ганићем, због напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици, у Сарајеву, 1992. године, захтев наше државе има основа", каже министарка правде Србије Снежана Маловић.

"Сама суспензија од стране Интерпола не значи да је и потерница коју је расписала одређена земља ван снаге. Постоји и друга могућност, да земља земљи, на основу уговора које има са том земљом, доставља директне потернице, тако да је потерница Србије могла да буде директно активирана од стране Британије", објаснила је Маловићева.

Јасна Шарчевић-Јанковић из Тужилаштва за ратне злочине каже да је Тужилаштво за ратне злочине у том предмету прикупило довољно доказа  и писмених изјава сведока да за сада у тим доказима и списима има 40 жртава.

Додик: Неприхватљиво да се из буџета финансира кауција

Премијер Републике Српске Милорад Додик изјавио је да уплитање институција БиХ у случај Ејупа Ганића може драматично да погорша политичку ситуацију у земљи.

"Очигледно је да је Тужилаштво БиХ под политичким инструкцијама одређених политичких лидера и дела међународне заједнице", рекао је Милорад Додик.

Додик је истакао да је неприхватљиво да се из буџета институција БиХ финансира кауција за Ганићево пуштање на слободу, преноси портал Sarajevo-x.com.

"То није ствар Босне и Херцеговине, већ приватна ствар Ејупа Ганића. Недопустиво је да се јавним средствима плаћа кауција за појединца осумњиченог за ратне злочине", казао је Додик.

Коментаришући став Тужилаштва БиХ да је та институција искључиво надлежна за процесуирање држављана БиХ осумњичених за ратни злочин, Додик је рекао да су Суд и Тужилаштво БиХ "највеће штеточине у земљи".

"Одбијањем процесуирања предмета "Добровољачка" и других злочина почињених над Србима у протеклом рату, упркос бројним доказима, Суд и Тужилаштво БиХ показали су да доносе пресуде из политичких интереса", рекао је Додик.

Додик је истакао да Србија има ваљане доказе да, у складу са међународним правом, процесуира Ганића и да нема сумње да је Ганић одговоран за злочине у Добровољачкој улици.

Чолак: Србија не крши споразум о кривичним стварима

Министар правде БиХ Бариша Чолак рекао је да није утврђено да захтевом за изручење Ганића Србија крши Споразум о кривичним стварима који је недавно потписала са БиХ.

Чолак је у интервјуу бањалучким Независним новинама објаснио да, према споразуму који је потписан са Србијом, ратне злочине треба процесуирати у земљи чије држављанство има осумњичени и где има пребивалиште.

Према његовим речима, у случају Ганића, Министарство правде БиХ радиће у оквиру својих овлашћења и деловаће ка Министарству правде Србије у вези са захтевом за уступање кривичног дела и доставити уговор путем Интерпола у Велику Британију да би то било достављено надлежном суду.

Чолак каже да не жели да буде адвокат ни правосуђа, ни Тужилаштва БиХ.

"Мислим да се мора брже и ефикасније радити, без обзира на то што су затрпани и имају пуно предмета. Треба радити брже, али сам сазнао да је главни тужилац најавио врло скори завршетак истраге за случај Добровољачке улице", рекао је Чолак.

Из Београда, међутим, подсећају да је Министарство правде Србије пре непуну годину саопштило да се случајеви "Добровољачка улица" и "Тузланска колона" неће уступити правосудним органима БиХ.