Балканска рута дроге

Србија је једна од главних транзитних земаља балканске руте за трговину дрогом, која се из централне Азије кријумчари ка централној и западној Европи, док у земљи остаје релативно мала количина наркотика, наведено је у годишњем извештају Стејт департмента о глобалним напорима у сузбијању трговине наркотицима, преноси Танјуг.

У трговини наркотицима на првом месту је хероин из централне Азије. Експерти процењују да се том рутом из Авганистана годишње прокријумчари више од 80 тона те дроге, пише у извештају објављеном на веб-сајту Стејт департмента.

Све више је заступљена и марихуана из Албаније, која се преко Црне Горе и Србије шверцује ка западној Европи, а српске групе организованог криминала појачале су шверц кокаина из Јужне Америке директно у Европу, мада део те дроге долази и у Србију.

Према проценама српских власти, у земљи остаје релативно мала количина дроге за домаћу потрошњу.

У периоду од јануара до септембра 2009. године у Србији је укупно заплењено 655,3 килограма дроге, од чега 107,4 килограма хероина, 501,3 килограма марихуане, 9,9 килограма кокаина, 15,4 килограма хашиша, више килограма таблета екстазија, ЛСД, амфетамина и других синтетичких дрога.

У првих девет месеци прошле године, због производње, дистрибуције и поседовања наркотика ухапшене су 3.592 особе, а због омогућавања конзумирања дроге још 155 људи.

Године 2008, од 4.178 оптужених за исте злочине, осуђено је њих 3.870, од којих више од половине на условне казне, новчане глобе или друштвено-користан рад, док су затворске казне ретко биле дуже од три године.

Проблеми "порозне" границе и корупција

Међу главне проблеме Србије спадају "порозне" границе и корупција, док је напредак остварен у области сарадње са суседима, као и с јужноамеричким земљама и САД.

У извештају је наведено да изузетак у том позитивном тренду представља сарадња с Косовом, пошто Србија не признаје независност тог региона и из тог разлога не сарађује директно с представницима владе у Приштини, нити учествује на међународним скуповима на које су позвани и представници Косова.

Када је реч о корупцији, Стејт департмент је напоменуо да нема доказа о умешаности високих функционера Владе.

"САД ће наставити да подржавају напоре српских власти у сузбијању шверца наркотика у региону, а наредних година би волеле да Србија појача сарадњу с Косовом и Еулексом", поручио је Стејт департмент.

У делу извештаја који се односи на Косово, амерички стручњаци су навели да се власти у Приштини суочавају с растућим домаћим тржиштем дроге, порозним границама, корупцијом, ограниченим новчаним средствима због којих, како је наведено, сузбијање ове гране криминала не сматрају приоритетом.

Од јануара до септембра 2009. године, косовска полиција је запленила 27,7 килограма хероина, 2,4 килограма кокаина, 19,5 килограма марихуане и 2,2 килограма хашиша. У истом периоду, због трговине дрогом је ухапшено 275 људи и подигнуто 169 оптужница.

Кфор није овлашћен за борбу против трговине дрогом, а заплене које је извео биле су у оквиру других дужности.

"Тешко је проценити у којој мери корупција утиче на трговину дрогом. Мада нема доказа за систематску корупцију у косовској полицији или царини, има извештаја о појединачним случајевима", наведено је у документу.