Тужилац од Апелационог суда тражи максималне казне оптуженима за убиство Ћурувије

Тужилаштво за организовани криминал тражи од Апелационог суда у Београду да правоснажно осуди на по 40 година четворицу некадашњих радника Државне безбедности због учешћа у убиству новинара и власника "Дневног Телеграфа" Славка Ћурувије 1999. године.

Поступајући тужилац је у завршним речима навео да је доказима поткрепљено да су Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Kурак пратили Ћурувију 10. и 11. априла те године, планирајући његово убиство.

 Kао мотив тужилац наводи Ћурувијино иступање у јавности, домаћој и страној, у којима је критиковао сам врх тадашње власти. Тужилац је навео да су окривљени поступали са умишљајем и да су због ратног стања мислили да јавност неће реаговати.

Kада је у питању исказ Бранке Прпе, која је у тренутку убиства била у друштву Ћурувије, тужилац тврди да тај исказ није могао пуно да помогне у овом поступку, јер је она била потпуно затечена и није могла да препозна извршиоце.

 Тужилац је истакао да је Ћурувију његова храброст коштала живота, јер је говорио о побуни против тадашњег председника Слободана Милошевића што је изазвало бес највиших државних органа.

 Додао је да сматра да су оптужбе против оптужених доказане током суђења, те да у свему остаје при наводима оптужнице и завршним речима које је већ износио јер се, како је навео, чињенично стање није променило у поновљеном поступку.

 Бранилац оптуженог Марковића адвокат Владимир Маринков у завршним речима навео је да се Марковић не помиње у предмету због чега сматра да је свака пресуда која је донета била "скандалозна".

 Маринков је истакао да су сада све очи упрте у ово веће очекујући да покажу Европи и осталима да суд у Србији суди по закону, додајући да су оптужени волели своју земљу и народ. Бранилац је на крају затражио ослобађајућу пресуду за све окривљене наводећи да њихова кривица није доказана током поступка.

 Адвокат Зора Добричанин Никодиновић се осврнула на исказ Прпе која је, како тврди бранилац, више пута као убицу са 60 одсто сигурности препознала (касније убијеног) Луку Пејовића, а не неког од окривљених у овом поступку.

Добричанинова наводи да после 10 година поступка једино може да захтева ослобађајућу пресуду, јер, како је навела, од почетка је постављен циљ да за убиство Ћурувије одговара Државна безбедност.

 "Никоме не треба да буде циљ да се за ово убиство осуди било ко, већ само они који су у томе учесвовали", додала је Добричанинова и поновила да се не може донети осуђујућа пресуда, већ само ослобађајућа.

 Бранилац окривљеног Мирослава Kурака, којем се суди у одсуству, јер је у бекству, адвокат Мирослав Џолић такође је за свог брањеника затражио ослобађујућу пресуду, наводећи да остаје при наводима жалбе на првостепену пресуду.

 Џолић тврди да је доказано да Kурак није био припадник ДБ-а, због чега истиче да није имао разлог ни мотив да убије Ћурувију.

 Затражио је од другостепеног суда да уважи његову жалбу, преиначи првостепену пресуду и ослободи Kурака.

 Након паузе своје завршне речи ће изнети оптужени.

Суд је донео решење да отвори претрес на предлог Тужилаштва за организовани криминал, окривљених и њихових бранилаца, након што је разматрао њихове жалбе на другу првостепену пресуду.

Другом првостепеном пресудом Специјалног суда због подстрекавања на убиство су на исте казне од по 30 година затвора осуђени тадашњи шефа ДБ-а Радомир Марковић и шефа београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, док су као саизвршиоци у убиству на по 20 година затвора осуђени бивши оперативац београдског центра Ратко Ромић и припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Kурак, који је у бекству, па му је пресуда изречена у одсуству.

Прву првостепену пресуду којом су били осуђени на исте казне затвора, укинуо је Апелациони суд и наложио да се понови суђење, због прекорачења оптужнице увођењем у случај НН лица, које се не помиње у оптужници.

У оптужници се тврди да је Ћурувију убио Kурак, а да му је саучесник био Ромић, који је, наводно, дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.

Њих су на то, према оптужници, подстакли Марковић и Радоњић. Тужилаштво тврди да је мотив за убиство било Ћурувијино иступање у домаћој и страној јавности, као и његова критика тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића и његове супруге Мирјане Марковић.

Ћурувија је праћен све до убиства, а нарочито интензивно је праћено његово кретање 10. и 11. априла 1999. године, када је, према оптужници, ликвидиран у хаустору зграде у Светогорској улици, где је живео.

Убијен је између 16.39 и 16.45, док је са њим у друштву била његова пријатељица и очевидац убиства Бранка Прпа у дворшту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетиншке службе Дневног телеграфа.

Прпа од почетка поступка тврди да оптужене не препознаје као извршиоце убиства.

петак, 19. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво