Затворен још један дом за старе у Београду, велики број ради без дозволе

Нерегистровани домови за старе раде највише захваљујући томе што је сваког дана све више захтева, а све мање слободних места.

Из Дома за старе "Епикур" нису желели да говоре пред камером из неколико разлога, а један од њих је зато што се, како кажу, у дому појавио коронавирус. Међутим, потврдили су информацију да је Министарство за рад због недостатака техничких услова наложило да се тај дом затвори.

У допису који су послали наводе да су се од 2007. године, када је дом отворен, прилагођавали новим прописима и стандардима, али да је и корона, између осталог, утицала на испуњавање неких предуслова за функционисање дома.

У Министарству за рад кажу да Дом за стара лица "Епикур" нема дозволу за рад и да не поседује довољан број запослених за пружање услуга старима и зато ће морати у року од 20 дана да испразни објекат. У току 2022. године затворено је 17 нерегистрованих домова, јер нису имали лиценцу за рад и потребне услове. Закон прописује да би о 50 корисника, колико имају мањи домови, требало да брине осам до девет запослених.

Ипак, стручно особље недостаје и тешко га је пронаћи, кажу у Геронтолошком центру у Београду, у оквиру којег је и Дом за старе на Бежанијској коси. Највише им недостају неговатељице, јер имају више од 300 тешко покретних и непокретних особа. Већина их је отишла на рад у иностранство због већих зарада.

Управница Дома за старе Бежанијска коса Александра Ромић истиче да је за функционисање једног дома потребан велики број запослених.

"Сам дом збрињава око 530 корисника, а о њима брине око 240 запослених, они су у највећем делу ангажовани у оквиру здравствене службе на одељењима где бораве корисници којима је потребна свакодневна помоћ... и највише су ангажоване неговатељице, медицинске сестре, физиотерапеути, лекари опште праксе и специјалисти", истиче управница Дома за старе на Бежанијској коси.

Које услове мора да испуни дом за старе

Установа мора да поседује лиценцу за рад, а у Београду је више од 40 одсто нелегалних домова за старе, подаци су Министарства за рад. Особље мора да има одређене квалификације и да буде обучено за рад са старима, посебно са слабо покретнима. Најнижа цена смештаја у држваним домовима је 240 евра.

У приватним, 450 евра месечно, а једнокреветне собе некад су скупље и за 50 одсто. У Геронтолошком центру Београд кажу да сваки дан добију десетак нових захтева за пријем корисника, а све је више оних који не могу сами о себи да брину.

"С обзиром на то да у наш смештај долази категорија корисника која је све тежа у смислу да је то све већи број лица са тежим здравственим проблемима, самим тим је потребно и повећање број извршилаца у раду са тим корисницима", истиче Александра Ромић.

Према подацима Удружења приватних старачких домова, попуњеност у тим објектима је око 80 одсто. Највише их је у Београду. У државним домовима, на пример у Геронтолошком центру Београд, у оквиру ког функционишу четири дома, на листи чекања је 200 корисника, а највише захтева је за пријем дементних особа.