Шешељ о протеривању Хрвата

Лидер радикала Војислав Шешељ потврдио је данас пред Хашким трибуналом да се 1992. године залагао за протеривање Хрвата из Србије, тврдећи, међутим, да је као услов за то наводио долазак на власт Српске радикалне странке.

Током унакрсног испитивања заштићеног сведока ВС-067, Шешељ је сведока питао "зна ли за иједног Хрвата кога су државне власти натерале да оде, а да је оставио имовину" у војвођанском селу Хртковци.

Сведок, који је у уторак изјавио да је у јуну 1992. године напустио Хртковце зато што се после Шешељевог говора на митингу у селу осетио угроженим, одговорио је да не зна за такав случај.

Трибунал суди лидеру радикала по оптужници за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и Хрватској 1991-93, укључујући и протеривање хрватског становништва из Хртковаца у пролеће и лето 1992. године.

Шешељ је данас потврдио да је у априлу 1992. године у Скупштини Србије заговарао реторзију, односно одмазду над Хрватима у Србији за протеривање Срба из Хрватске. У судници је тврдио да реторзију дозвољава међународно право.

Шешељево залагање било хипотетичко

Цитирајући свој говор, Шешељ је, међутим, сугерисао да је то његово залагање било хипотетичко, односно да би се остварило када би СРС дошла на власт.

"Ја сам критиковао тадашњу власт - кажем да је Милошевићев режим благ према Хрватима и да после избора неће бити пардона - по истом правилу по којем је Туђман протерао Србе, ми ћемо протерати Хрвате... Значи, говорим као опозиционар шта ћу радити кад дођем на власт", рекао је оптужени.

На исти начин, Шешељ је протумачио и свој говор на митингу у Хртковцима у мају 1992. године, из којег је, између осталог, цитирао и реченицу: "Биће довољно аутобуса, одвешћемо их (Хрвате) до граница српске земље, одатле нек иду пешке, ако пре не оду сами".

Потом је упитао сведока: "Је ли јасно да ћемо то учинити кад дођемо на власт, не одмах?", на шта је ВС-067 одговорио: "Да".

Осврћући се на изјаву сведока, који није био на митингу, да је од других чуо да су на том скупу радикали прочитали списак Хрвата који морају напустити Хртковце, Шешељ је тврдио да су на том списку били мештани који су већ напустили село и "неки припадници Збора народне гарде".

Заштићени сведок ВС-067 је одговорио да "не зна". Сведок је рекао и да никада није чуо да је Шешељ на митингу рекао да "сву децу из мешовитих бракова треба побити", што је раније током суђења тврдио други сведок оптужбе.

Долазак српских избеглица из Хрватске у Хртковце Шешељ је упоредио са "природном катастрофом", тврдећи да је било "нешто најприродније" да они "уђу у празне куће" и да су мештани били "дужни да их приме у своје куће".

"Да, у случају природне катастрофе", узвратио је сведок, напомињући да је већина кућа у Хртковцима у то време била насељена.

Антонети: Има много проблема у довођењу преосталих сведока

Заштићени сведок ВС-067 променио је свој исказ да је лидер српских избеглица у селу Остоја Сибинчић, који је по оптужби организовао притисак на Хрвате, био члан СРС, након што му је Шешељ предочио више докумената да је Сибинчић био у Српском покрету обнове.

Док га је испитивала тужитељка Лиса Бирсеј, сведок је описао да су после Шешељевог митинга мештани били "узнемирени", да је "постојала одређена количина страха, несигурности и неизвесности".

"Морали смо да предузмемо кораке које нисмо желели... Сумњам да је неко желео да иде из Хртковаца. Ја нисам желео да напустим завичај, хтео сам да останем", казао је ВС-067, који је сведочио на позив судског већа.

Идуће недеље, суђења Шешељу неће бити због болести сведока, рекао је председавајући судија Жан-Клод Антонети, уз опаску да претресно веће "има много проблема у довођењу преосталих сведока, иако их је мало".

Током данашњег заседања, Шешељ је потврдио да је његов досадашњи правни саветник Славко Јерковић напустио тим за одбрану, не обавестивши га о разлозима.

Судија Антонети рекао је да је претресно веће претходно одлучило да дозволи Јерковићу и другом правном саветнику Зорану Красићу да Шешељу помажу у судници на јавним заседањима током доказног поступка одбране, ако га буде.

По тој одлуци, правним саветницима, међутим, није обновљено право да без надзора комуницирају са Шешељем. Шешељ је ту могућност, међутим, одбацио.