Србија добија тајне иследнике

Кључни механизам у ефикасној борби против организованог криминала и корупције јесте институција прикривеног иследника, оценили су учесници округлог стола "Правни оквири и практична примена института прикривеног иследника".

Министарка правде Снежана Маловић рекла је да је институт прикривеног иследника, као новина у законодавству Србије, неопходан за разбијање организованог криминала и заштиту интереса државе и грађана.

"Увођењем овог института у Нацрт закона о кривичном поступку омогућићемо подршку институцијама које се баве најтежим делом посла у разбијању организованог криминала, полицији и судству", рекла је Маловић.

Министарка је истакла да ће бити обезбеђени услови да прикривени иследници раде са што мање ризика, а биће примењено искуство тужилаца и полицајаца Италије и Федералног истражног бироа Сједињених Америчких Држава.

Маловић је подсетила да је на данашњи дан мафија извршила атентат на премијера Зорана Ђинђића, истакавши да организовани криминал не угрожава само Србију, већ и остале земље, јер не познаје границе и територије.

Захтев за утврђивање имовине

Специјално тужилаштво за организовани криминал поднело је неколико захтева за утврђивање имовине појединаца против којих се воде кривични поступци за организовани криминал, изјавио је специјални тужилац Миљко Радисављевић.

Радисављевић није желео да каже колико је захтева поднето, али је рекао да се ти предмети односе на припаднике "земунског клана" и случајеве трговине наркотицима.

"Целокупна наша активност усмерена је пре свега у правцу утврђивања којом имовином располажу окривљени, да бисмо тек након тога могли да проценимо и да утврдимо да ли се ради о имовини која превазилази њихове законите приходе", рекао је Радисављевић.

Тужилац је рекао да је проблем то што Србија још не располаже релевантним базама података о имовини грађана, а оценио је да су постојеће евиденције које би требало да послуже као доказ о, на пример, некретнинама, неажурне до те мере да се не могу користити као поуздане.

"Врло пажљиво и опрезно морамо да уђемо у те поступке и да заиста будемо сигурни да располажемо одговарајућим доказима, јер закон предвиђа обавезу државе да надокнади штету особама од које је имовина одузета, ако се испостави да није проистекла из кривичног дела", рекао је Радисављевић.

Проценио је да ће имовина бити најпре одузета особама које су осуђене за трговину наркотицима, јер оне по дефиницији немају легалних прихода, запослење и зараду која се може довести у везу са "нормалним делатностима".

Истичући да се одлуке о трајном одузимању нелегално стечене имовине не могу очекивати тако брзо, Радисављевић је рекао да се такав поступак може покренути након ступања оптужнице на правну снагу, а имовина бити одузета када пресуда против окривљеног постане правоснажна.

Прикривени иследник као "инсајдер"

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић рекао је да је ангажовање прикривеног иследника моћно оружје у рукама откривања и прогона починилаца ратних злочина, јер су они често повезани са организованим криминалом.

"Нови Закон о кривичном поступку предвиђа да се прикривени иследник може ангажовати ако постоје основи сумње да је учињено кривично дело против безбедности и уставног уређења Србије, организованог криминала, или за које је прописана казна затвора преко четири године, али и против човечности и међународног права", подсетио је Вукчевић.

Указао је да, за разлику од сведока сарадника, прикривени иследник не може бити особа за коју постоји сумња да припада организованом криминалу, као ни особа осуђивана за тешка кривична дела.