Одаловић: Нерасветљена судбина несталих један од нејтежих проблема

Вељко Одаловић је прецизирао да се нешто мање од 10.000 особа води као нестало, а директан интерес да се ово питање реши, односно расветли њихова судбина, имају чланови њихових породица, рођаци и пријатељи.

То је, како каже, веома важно питање и од позитивних резултата и брзине његовог решавања, на неки начин, зависи и укупна стабилизација прилика на овом простору.

Неколико је, према речима Одаловића, питања која оптерећују процес несталих – то су недостатак нових информација, неспремност једног броја надлежних институција у региону да се заједничка и већ договорена питања решавају и коначно чињеница да постоји још око 4.000 тела која нису идентификована.

"Много је потенцијалних и оптерећујућих проблема који успоравају процес. Међутим, уколико би се они превазишли имали бисмо значајне резултате. Решено је око 75 процената случајева несталих лица, тачније од више од евидентираних 35.000 несталих неразјашњена је судбина још око 10.000 лица", рекао је Одаловић.

Председник Kомисије Владе Србије за нестала лица прецизирао је, за емисију Магазин на Првом, да су око 3.500 – од скоро 10.000 оних који се у региону воде као нестали – припадници српског народа.

Са Хрватском постоји непотребан застој у комуникацији 

"Више од једне трећине жртава су Срби и њихова тела се налазе у Хрватској, у БиХ и на KиМ. Тамо су и починиоци злочина и истражни органи. Ми не можемо аутономно да одемо тамо и вршимо истрагу, морамо да будемо позвани. То нарочито важи са Приштину, посебно у контексту недавне изјаве Kуртија у Бриселу да неће да отвори локације, а која сведочи о бахатости и неодговорном односу привремених институција према несталим лицима", каже Одаловић.

Сарадња са комисијама за нестала лица БиХ и Хрватске регулисана је правним оквиром који је добро постављен. Међутим, није добро што са Хрватском тренутно, и из њима знаних разлога, постоји непотребан застој у комуникацији, јер Загреб не поступа по захтевима Београда, иако смо ми њима изашли у сусрет, у смислу испуњавања њихових захтева.

Они покушавају, према речима Одаловића, да промене и нормативни оквир што је са аспекта породица несталих неприхватљиво. Процес, генерално, успорава велики број тела која су пронађена, али нису идентификована по мртвачницама у БиХ, Хрватској и у Приштини, наводи председник Kомисије за нестала лица.

Деструктивно понашање Загреба – који бежи од теме несталих особа, Одаловић тумачи покушајем да се одговорност пребаци на Србију, али и неприхватањем чињенице да се неексхумирена тела киднапованих и убијених Срба налазе у 36 гробница у Хрватској.

"Очигледно је да Хрвати нису спремни да се суоче са чињеницама и прихвате да постоје српске жртве, да су највећи злочини почињени током 'Бљеска' и 'Олује'. Захтеве које имамо према БиХ – односе се на војнике и њихову судбину – још не можемо да расветлимо, јер та држава није спремна да се детаљније бави тим проблемом", каже Одаловић.

Дешавања на КиМ најкомплекснија

Kада је о судбини несталих на KиМ реч, Одаловић указује да су дешавања на том делу наше територије најкомплекснија.

"У овом тренутку се 1.639 особа српске народности воде као нестале, а на почеку сукоба биле су евидентиране 6.064 нестале особе. Налазимо се у фази у којој Приштина упорно одбија да поступи по захтевима Београда – базирани су на изјавама сведока, релевантним информацијама и добрим доказима, да извршимо претрагу 10 локација", рекао је Одаловић.

Београд је, каже, кроз разне механизме, од 1999. године, преузео 380 посмртних остатака. Kарактеристично је да постоје три периода страдања на КиМ – први од 24. марта до почетка НАТО агресије – у њему је убијен и нестао одређен број особа српске и албанске националности, али и неалбанаца.

Други период је, истиче, НАТО агресија, где су такође су страдали Срби, Албанци и неалбанци и трећи – после НАТО агресије и од доласка међународних мисија, када је било највише злочина над Србима и осталим неалбанцима.

Не постоји спремност да се уђе у претрагу међународних архива 

Одаловић констатује и да не постоји спремност да се уђе у претрагу међународних архива из којих би могле да се добију одређене информације у смислу локација.

"Представници међународних мисија раније су одбијали да дају било какве информације о несталим лицима, иако у њиховим архивима постоје информације које могу да укажу шта се и када десило. Њихов прилично незаинтересован однос указује на то да они сносе велику одговорност за то што су се злочини догодили. Значи, пред њиховим очима је највећи број људи страдао, нестао, одведен је, убијен", рекао је Одаловић.

Одаловић истиче да Kомисија за нестала лица има интензивну сарадњу са удружењима породица несталих из БиХ, Хрватске и KиМ.

"Заједно смо на истом задатку, веома су нам важни као извор информација и као неко ко одржава контакте са породицама. Они указују на питање која су важна за процес", каже Одаловић.

"С друге стране, Kомисија подржава њихове активности. Заједничка активност је неопходна, са породицама разговарамо, помажемо колико можемо – и удружења и породице. Враћамо веру и наду тим људима, али се до резултата не може доћи уколико сви не покажу спремност да отворе архиве, морају сви да прихвате да су злочини чињени, да тражимо да се починиоци процесуирају", наводи Одаловић.

Према његовим речима, државе које нису биле спремне – Хрватска и БиХ – морају да схвате да су Срби тамо у великом броју страдали, исто важи и за простор KиМ.

"Све су то страдања која су била последица злочина. Спремност осталих да се као и Србија, суоче са последицама злочина битан је предуслов да идемо даље. Ми смо показали да смо посвећени решавању судбина несталих, немамо шта да кријемо и очекујемо то и од других да имају идентичан однос", закључио је председник Kомисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић, у интервјуу за Први програм Радио Београда.