Тужилаштво тражи одбијање Караџићеве жалбе

Тужилаштво Хашког трибунала апеловало је на Жалбено веће да одбије жалбу некадашњег председника Републике Српске Радована Караџића у вези са обелодањивањем доказа о његовом споразуму с Ричардом Холбруком.

Тужилаштво истиче да је Караџићева жалба заснована на шпекулацијама о постојању "хипотетичког договора са америчким допломатом, који није правно обавезујући ни за Савет безбедности нити за Трибунал у Хагу, као што ни њега не може да ослободи одговорности за злочине за које је оптужен".

"Чак и да постоји теоретска могућност за неки споразум о имунитету, то би било у супротности са међународним правом", наводи тужилаштво у одговору на жалбу, о којој ће одлучивати петочлано Жалбено веће Трибунала.

Осврћући се даље на наводе Караџићеве жалбе да се обелодане сви докази о постојању споразума о имунитету између њега и Холбрука, као и између Трибунала и Холбрука, Тужилаштво истиче да је некадашњи лидер босанских Срба више пута до сада мењао исказе у вези с тим споразумом, који су контрадикторни сами себи.

Приликом првог појављивања у Трибуналу, 31. јула 2008. године, Караџић је изјавио да је тужилац Голдстон претио да ће дати оставку на ту функцију уколико би се повукла оптужница против Караџића.

Сада, у жалби не тврди да је Холбрук деловао у име тужилаштва Трибунала, или да је он бар у то веровао.

Уместо тога спекулише изјавом "под претпоставком да је Холбрук имао писано одобрење тужиоца Голдстона да закључи споразум са њим 18. јула 1996. године, према коме неће бити процесуиран уколико се повуче из јавног и политичког живота... није смео да се у Хагу појави у време подизања оптужнице", наводи Тужилаштво.

Такође додаје, да је одмах после хапшења Караџић тврдио да је Холбрук споразум с њим закључио у име САД, а не у име Савета Безбедности, да би 17. септембра, приликом трећег појављивања у суду, навео да Холбрук није споразум с њим закључио само у име САД, већ и у име Хашког тужилаштва.

Караџић - Холбрук

Караџић је уложио жалбу на одлуку судског већа у вези са наредбом тужилаштву да обелодани део материјала који се тиче његовог наводног споразума о имунитету са америчким дипломатом.

Судско веће је 17. децембра делимично усвојило Караџићев захтев и наложило Тужилаштву да оптуженом, уколико поседује, достави сваки писани документ, белешке или снимке у вези са састанком Караџић - Холбрук 18. и 19. јула 1996. године у Београду.

Караџић се жалио, јер веће није наложило обелодањивање материјала који се односе на наводни договор америчког дипломате са тужилаштвом Трибунала, односно самим Трибуналом - да неће бити ухапшен уколико се повуче из јавног живота.

Некадашњи председник РС сматра да би Хашки трибунал требало да наложи обелодањивање свих чињеница које се тичу споразума са Холбруком (према ком му је, како тврди, обећано да неће бити ухапшен и испоручен Трубуналу уколико се повуче из јавног и политичког живота), јер би иначе довело у сумњу свој положај институције која треба да утврди истину.

Доказивањем постојања договора њега и Холбрука, као и Холбрука и Трибунала, Караџић сматра да би могао да побије оптужницу, тако да суђење не би ни било потребно.

Још важећа хашка оптужница против Караџића садржи 11 тачака и терети га за геноцид, саучесништво у геноциду, истребљење, убиства, прогоне, депортацију, нечовечна дела, застрашивање цивила, отмице и друге злочине почињене над муслиманима, Хрватима и осталим цивилима несрбима у Босни током рата 1992-1995. године.

Нова оптужница, коју је тужилаштво крајем септембра поднело претресном већу Трибунала, још није постала правоснажна.

Караџић је ухапшен 21. јула у Београду, после више од 12 година скривања под лажним идентитетом, а Хашком суду је изручен 30. јула.