Танјуг: Неколико чланова Беливукове групе нуди сарадњу за статус сарадника

Још није познато да ли ће ове нагодбе бити постигнуте и са колико особа, а председник Удружења судија и тужилаца Србије Ненад Стефановић за Танјуг објашњава процедуру коју би они морали да прођу да би добили статус сарадника тужилаштва.

Стефановић очекује да поједини припадници Беливукове групе добију овај статус, указујући на то да се он махом примењује за доказивање тешких кривичних дела, за која се и ова група терети, а међу којма су тешко убиство, отмице, недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и друга.

Специјални суд одредио је притвор до 30 дана Вељку Беливуку и припадницима његове групе, који се сумњиче за низ тешких кривичних дела. 

Два законом предвиђена услова 

Ненад Стефановић указује да јавни тужилац при свом избору оваквог сведока из редова припадника организоване криминалне групе, пре свега, води рачуна о два законом предвиђена услова.

Први је да није лице за које већ постоји основана сумња да је организатор групе, а други је значај исказа баш тог сведока за откривање, доказивање или спречавање других дела исте групе, који претеже над последицама кривичног дела које је он извршио.

"Пре закључења споразума о сведочењу, тужилац ће позвати окривљеног да у року који не може бити дужи од 30 дана, самостално и својеручно, што детаљније, истинито опише све што зна о кривичним делима поводом којих се води поступак, као и о другим тешким кривичним делима", указује Стефановић, који је и заменик тужиоца у Вишем јавном тужилаштву у Београду.

Споразум са окривљеним-сарадником, како је додаје, мора између осталог да садржи споразум о врсти и мери или распону казне или друге санкције која ће му бити изречена, или о ослобођењу од казне или о обавези јавног тужиоца да одустане од кривичног гоњења окривљеног у случају давања исказа на главном претресу (суђењу).

Са друге стране окривљени сарадник има обавезу да окривљени у потпуности признаје кривично дело, да даје исказ о свему што му је познато о кривичном делу и да ништа не прећути.

Он ће бити упозорен да се не може позивати на погодност ослобођења од дужности сведочења и ослобођења од дужности одговарања на поједина питања.

Уколико до споразума дође, који су кораци 

Стефановић указује да би у случају Беливукове групе, уколико до споразума дође, о њему одлучивао судија за претходни поступак Посебног одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду (Специјалног суда).

Након тога би се на тог окривљеног сведока сарадника примениле одредбе Закона о програму заштите сарадника који уређује услове и поступак за пружање заштите и помоћи сведоку сараднику који су услед давања исказа или обавештења значајних за доказивање у кривичном поступку изложени опасности по живот, здравље, физички интегритет, слободу или имовину, напоменуо је Стефановић.

Први сведок сарадник у Србији био је Љубиша Буха Чуме, у процесу који се водио против "земунског клана" за убиства, изнуде, отмице и друга тешка кривична дела.

У том процесу статус сведока сарадника добили су и оптужени – Миладин Сувајџић и Дејан Миленковић Багзи, који су за разлику од Бухе ушли у програм заштите сведока.